Подунавка Београд

га брата , да се непрјатеићотва окане ; и оваји гласомЂ живогћ светитеин и особитошћу места, као мунвомљ, пора:кент>, одма не само за учинћне брату увреде покае се, и помирити се готовћ се покаше, инго и погрешиу свош во.и.но признавши опроштенК одђ свога старјега брата и кралн заиште, и све , што му е отео, повративши му , са управомв Захолм^е и Ерце^овине задоволжи. остане. Но осимђ домаћегЂ непр1ителл требало е 10 штђ и странногЂ, а нкговогЂ сагозника кралн УнгарскогЋ умирити. И тамо Просветителљ СрЖскји, као посланикЂ свогђ народа и крали отишавши, мудрммЂ своимђ представлннјјмђ и разговорима крала Андрпо на то скиони, да се одсадт. спо јјоиство СрбЈе не узнемиривати обећа, и обећанћ точно испуни. На истб 1 И начинЂ избав!о е Србск1и Просветите.и. отечество и брата свога кралн СтеФана одђ грозиогЂ нападанл БугарскогЂ, и мудрммЂ своимђ посредствован]!>мЂ мећу Србима и Бугарима толику е слогу узбудјо, да су они не само одђ међуусобнм нападаиа престали, него се 10ШТЂ кралћви ш.нпи олр1ател1.или и сродили. Кадљ после смрти кралн СтеФава престолЂ Србскји упразнћнЂ остане, венча СветБШ Савва и посади на нћга СтеФановогЂ стар1егћ смна а свога снновца Радослава. РадославЂ прн свемЂ томђ, што е мудра наетавлешл одђ нћга ирим!0, прогна млађегЂ свогђ брата Нладислава изђ отечества, боећи се зарЂ, да му кралћвнну. не преотме, као што му е стрицЂ оцу претео бмо Старешинама и народу прогнаше Владиславлћво буде одма непово.шно; во надЂ кралт. за тммђ мало помаио умомЂ лко осиаби и за владанћ неспособаиЂ постане, зажеле сви прогнанаБладислава на престолу вндити. СветБ1и Савва и у тои прллнцБ! отечество самоме иеби не остави. Онђ саветомЂ своимђ кодђ Радослава толико учини, да оваи и самЂ увиди, како е потребно правнчну народну желго задоволиити; сиђе своеволћно сђ престола и отиде живити у манаетмрЂ. Светми Савва на обшту радоств и трећегЂ кралл Србима крунише и утзрди; и за све оволине услуге и добра народу и отечеству учинћиа не само да ше тражш, него е и избега-

вао сваку признателностБ, и да му се не бм она ни по смрти показала, волео е на страни него у отечеству светЂ променути; као што се на другомЂ нКговомђ великомЂ путу у повратку пре 600 година у БугарскомЂ престолномт. граду лицемЂ на данашнми данЋ и догодило. То су велика дћла прославлћногЂ Просветитела нашегЂ, збогЂ кои онђ не гамо своимт. еднновернмма него и свакомЂ сапароднику као добротворЂ народа, и спзкомђ човеку као посредствено и целогЂ човечества добротворЂ светЂ и почитаемЂ, и нарочито као основателв и правми свештеникЂ наука и просвете народне са особитоуљ лгобов1ГО у народнммЂ научнв1МЂ заведен1лма славлћнЂ бмти мора. Онђ, кои е бмо душа своме народу, и унраво наивише га народомЂ учин10 , наиболћ онда знати можемо, шта е своимђ савременицмма 6 б 1 о, кздђ поммслимо само, шта бм се са СрбскимЂ народомЂ и дрзкавомЂ догодило, и заиста догодити морало, да н!е нћга бмло, или да се ше за срећу и нанредакЂ нбинђ онолико заузимао и жертвовао. (КонацЂ ол ^здуе.) ОСТРЕГАТЕЛНО-ПОУЧИТЕЛНА УМСТВОВАНЛ Чуваи се одђ онм, кои ти се сђ троножца свезнанл, а по нагоиу свога вмсокосаинога умешства , у послугу, пачели за обранителл намећу ; ерЂ онаи , кои незванЂ у помоћв притнче, или е одвећв поштенЂ и великодушанЂ, или е у виду човечеекомЂ правми ђаво: а искуство насЂ учи, да ови последнви у просвћштеномђ свету илого веће призрћн1е имаго, иего они први. Истина да поштени и добродћтелни лгоди нису јоштђ сасвимч. презрћни; но у толико е теже нђи познати , у колико су они манћ снособни намећати се. Сребролгоб1е и разточлЂивостт. еднаку осуду заслужуго. Чуваи се , да страсти ове незавладаго сђ тобомЂ, ерЂ ћешЂ цћлому свћту мрзакЂ постати: сребролгобацЂ подкрада самога себе, а разкошникЂ свое наслћднике; ни еданг ни другш немогу своима сажителвима на ползу бмти, а човечесгво мора се одђ нђи стмдити. КнпрЈннЂ НиколићЂ.

У Подупаикн Ј\@ 5. на страин 19. у другога реда другон врстн, цаш^сто „иора" треба чптатн „иаре."

Издано н печатаао

Учредникт. Милош^Поаовићт. у Правателствецои Кићигопечатнвв у Веограду