Подунавка Београд

0 Т II Ђ В 1» на песму светскш путникђ у 1тал1и месеца НОвМВРШ 1844 (ОДЋ К. Б.) печатану у С. Н. Ј\. пр. год. у чисиу 50.

Путун, путун млад' путниче По Ггалш благои ; Сохрани га здрава творче Домовини 110в0и. * • » Тамо цвјјта лћсЂ и пои); : За теб' есте тамо, А за насЋ е овде болћ, Невраћаи се амо ! * * * Зђ>ма Г овде и сн^ћгт. В1в, Томт. е време ето, Али само кодђ теб' т'е Чинн намЋ се лето. * * * Србинт. гуди садЋ у свирку , Ништа га не тишти, Свак' и?в1н садЂ поп4вку Садт. нико не вришти. * » * Ведро небо, лепше сунце Сада нама с!л, Весело е свакомт. срдце , Н ов-б светљ нам' просЈл. * * * У сред -б зиме наша гора СадЂ нама с' зеленв, Донела намт. нова зора Б лзтословћ небсснмв.

СадЂ невш више кобацЋ Невнне голубе, Држн свакш правде правацЋ Нема внше злобе.

Не отима нико шуме, Нн куће ни стада. СвакомЂ свое честв н име: Благт. влад-ћтелв влада.

Не мои амо тб ! путниче, НашЋ те род-Б не лгоби, Твогљ си отца тб1 единче, То и дал^ буди.

Там' совћте добро слушаи Плитке а пакостне ; За манастмрЂ тбг с ' не стараи , Путуи 1гумане! (одт. едногљ Србина.)

с л о в о н А СВЕТОГД САВУ. (Продужув се.)

Са досадт« казаномт> чистомђ повестничкомђ истиномђ иисамв на то ишао, да Просветителн нашегљ за ммслеобразникЂ или идеалтс. данашнћмљ Србству у свемЂ нћговомљ теженго представимЂ; но дћла сама, коима в оиђ своб