Подунавка Београд

36

сиу душу добнн, кои туђ-Б р. з м к ђ прима, право е и преизредно негди бмстроумнми 6дан-в езмиосло†природну о тоие истину изразГо. - г ; . (Конацт. е.1-ћдув._) ФРИДРИХћ ВЕЛИКШ И ДОКТОРЂ ГАЛЛЂ. бданпутт. у Потсдаиу на дворссомг. балу скуиили су се бмли сви пруски дворнни. Ал' између толике мложине лепо обучене господе само 6 еданЂ човекЋ погледт^ и вниман1е крал!»во на себе обрат10 ; таи е човект. 6 бш протегллстђ и имао е особитми изгледЂ. ФридрихЂ нје га познакао, и даде дозвати дворскогЂ маршала. „Господине , тко е онаи човект. у црномЋ Фраку, што се тамо кодт> оногђ прозора са нашииђ ученммЋ канцлеромт. разговара?" „Оно е славанЂ лћкарЂ, Ваше Величество, докторт. ГаллЂ." „Галлт.? — Но п ћу едно покушегие да учинимђ , да л' е та похвала претерана, што се о н !.му говори. Позовите га у име мое сутра кодђ насЂ на ручакЂ." СлћдугоћЈи данЂ с1-.д!о е докторЂ за кралћвомЂ сииномђ трапезомЂ у дружтву дванарстђ лица са орденима и почестнимЂ знацима, али сђ подозрителнммЂ изгледомЂ снабдћвенм. „Докторе," почне г:раи& при концу ручка, „имаите доброту, и казките ми наклоноств све ове госноде по основу ваше науке." Гал .1ђ устане; ербо е моиба Кралћна готова заповћстБ, и почне пулсЂ пипати едномЂ воинику, кои е до нћга сКдјо, вбјсокогђ возраста и одђ сунца потавнћногЂ лица , кога су као ђенерала титулирали. ДокторЂ се збуни. „Говорите слободно," рекне му кралв. „Ваше Превосходителство, мора да сте лгобителћ лова, и у немиру и вики налазите иаслађеић. Особито мора бмти да битку радо има-

те. Ваше се наклоности особито ратоборне иоказуго. ТемпераментЂ е врло сангвиническуб." Кралв се иасмће. ДокторЂ опипа другогЂ изђ друи;тва , младогђ сдногђ човека , кои е 6бш јкивогђ погледа, а слободногЂ изгледа. „Господине мои," настави мало збунћнЂдалћ, „вм мора бмти да сте се у гимнастическомЂ упражнћшго извТлнтили, и мора бмти да сте велик1и скоротеча , сднммђ сЛовомћ показ}'е се у свомђ двиахенпо тћла вашегЂ наивећа хитростБ." „Доста господине докторе," рекне кралв, л видимђ , да о добримЂ освовнимђ наукама вашимђ нема сумнћ, л ћу садЂ лсно казати то, што сте вм изђ учтивости само наговћстили. Господинђ ђенералЂ е еданЂ у ланце осуђенши убица , а вашЂ комиин сђ десне стране наивећш е лааЈО†и варалица у целои Прускои. За ОВБ1МЂ изнснћн1емЂ удари ФридрихЂ трипутЂ рукомЂ о столђ , и на оваи знакЂ са свдо страна уђу страа;е у салу. „Одведите ову господу у ибшвђ апсЂ натрагЂ!" ЗатимЂ окрене се кђ зачуђеномЂ доктору и рекне: „То е бмло понушеше. Вбј сте ручали ст> наиЈкешћимЂ аидуцима , кои су у моши држави. Посмотрите ваше џепове!" ГаллЂ та«;и разсмотри, ал' му е нестало брисаће мараме, кесе сђ нонцима, и бурмутице. СлћдугоћШ данЂ добме опетЂ свое ствари натрагЂ , и кралЂ му поклони едну одђ сасма велике вредности са дЈамантима украшену бурмутицу. Д. АврамовићЂ.

БЕЗМБ1ТНЕ МБ1СЛИ. *** ДемокритЂ и ХераклитЂ бмла су два мудраца сасвимЂ противне ћуди. Први се смћно н<1 лудости лгодске, а друпи 1и е оплакивао. Обоица су имали право; зашто лудости, кое лгоди чине, заиста заслужуго, да јимђ се смћемо и да 1И плачемо.

УчредникЂ Мнлошђ ПоповићЂ. Издано и печатано у Правителствевои Квћвгопечатнћи у Београдјг.