Подунавка Београд

41

нби не нађемо, не можеио другчје, него нби за кривце човеч1€гЋ одрођаванл сматрати, не можемо дрЈгчгб; него се у толико већма међусобно у подизашо иародности и нбои за средство служеће иародне просвете слагати и узаимно подпомагаги. Мбј смо бмли и остаћемо смнови обште правде, н знаћемо свагда нћно порекло уважавати и свесрдно пазити, али Јои ни бранити нећемо, да она и своимб противнкцмма по заслуги права буде; труднћемо се, да изђ нћне области ни мм едини наипослушн1и 10И смнови С.тавени изкишчени не будемо, да земно, свима обтте лгодско отечество, и за Славенско ирипозна се и у н1.му народностг. Славенска уважи се. То ћемо сви само народномћ просветомЂ постићи моћи, кон као што по пређашнћмљ доказу ше данаст>, као што е негда бћ1ла, тежка, тако е очевидно у садашнвимђ данима за народнми животг. не само одђ превећт. велике ползе него и одђ сасвимљ преке нужде. Вола дакле обшта свпо Славена тврда и озбн.шска 6б 1 ти мора: или се просветити и то нарочито у народности и времена духу просветити се, или не ктети и не моћи нигда бшти народ -Б. Но нека ни еданЂ Славенск1и народЂ не мб 1сли то, да ће достоино у храму Сиаве жертвова ги моћи, шта вмше да ће и самога тогђ храма и обштегЂ Славенскои народности жертвеиика игда бмтн , ако се наипре домаћш за сваку понаособну народноетв и народну просвету жертвеиикЂ не подигне. Безв тога ни еданЂ народЂ Славенск1и ни одђ самм свои Славенски санарода, да га за народт. признал, зактевати не може. Свакоме свон народна просвета треба да светли: нити ће зато, што кодђ еднога светли, и другоме се одма видити морати. Свакоме наинре свое валн да оживи сродннчко народно единство , свакоме свол наипре са со6 омђ да се у просвети узбуди слога. Ова е нарочито Србскоме и на брош одђ осталм Славенски народа манћмЂ и већма одђ св1го други разсеаиомЂ одђ преке нужде. Нћму е по реду четвртми храму Славе суђено уздигнути стубЂ, и нћгова на обштемЂ жертвенику мора светлити просвета, ако е , као што мора бмти, радЂ, да се н на н!.га одтуда благсдетни умни зрацв1 спуштаго. Онђ то обое само сложнбшђ , онђ то само у\1 но у духу Свесрбства саединћнммЂ

и своимђ силама , и други и по крвномЋ сродству и по месту блип;и му славенски народа: и примерио ревностнм Рвата и свпо други Славенски на гогу племена братскимЂ садћиств ^емЂ, и не другч1е, учинити може. Србима дакле и нарочито свесрдна желн и озбилвс(1а и тврда мора бмти волн: или ,се просветити и то у народности и времена духу просветити се,' или не ктети и не моћи нигда бмтн у правомЂ смБКму народЂ. Али кадЂ намЂ така народна и«ела и волн за просвету свого, народностг, и цео народнћЈи животђ бмти мора, и кадЂ време зактева, да за народну просвету вмше чинимо , него што можемо , и млого ВБпие, него што ммслимо , да можемо: ше ли намЂ и правацЂ у свему томе практичанЂ и образЂ д1.ла и МБ1слеобразникЂ потребанЂ? Так!и е свакоме народу и у савршеномЂ узрасту потребанЂ, такш е нашемЂ младомђ или помлађугоћемЂ се ВБппе него нужданЂ, и так!и човечески свршенЂ заиста сђ правммЂ поносомђ , можемо потврдити, да имамо у нашемЂ СвенародномЂ, СвесрбскомЂ Просветителго, кога данасЂ свесрдно и сведушно славимо. Онђ се себе вол&но и радо одрекао, да себе самогЂ у ревности за ползу, за велич1е свога народа надвБ1си ; онђ е све живота угодности и себе самогЂ заборавлло , да име Србско нигда незаборавл1.но, но чести цвећемЂ нћговогЂ безмерногђ труда увенчано остане; онђ е друг1и творацЂ слободе , онђ е створителв просвете онђ иародности Србске савременнцмма дћломЂ бмо, а нама опетЂ сада примеромЂ треба да буде. И душа га наша већЂ као така†обожава, умЂ га нашЂ у дћлима нћговима гледи, но и срце га иаше иште , желе га и тКлесне нћговогЂ народа очи видити. Али гди? Нема онђ јоштђ у обновлнвагоћсмЂ се отечеству подигнутБ« му вештественБ! споменика, шта ВБПпе ни гроба му се унраво не зна ; но то е зарЂ све зато , што онђ 1пе никако ни ктео, да се прекомерно за тћлесноств нГ.гову заузимамо, а духђ му пиенебрегавамо. (Преквнутт. свршетакт, слЉдуе.)

Учреднии -Б М п л о ш т» Поповићт. И ,1 д а а о и иечатано у Правнтелственои К нб нгоаечатнћв у Београду.

ј