Подунавка Београд

скогђ с.рца лгоди; или зарљ да само преиа другима и за друге и лнјди н народи будемо , а за себе да се и народности и човечности одречемо? ЗарЂ н1в то већв и у саиммЂ ммс.шма грдно противречЈе, и зактеванћ гоге и одћ самога са животиннма поступагш. Зарт. се неће просвештенБШ светљ морати застмдити , зарт. неће ићгови умни слободо .1Еобцш и човечни и човеколгобиви мудрацБ1 никомђ поникнути, кадљ се опомену оне ревности, којомђ се за ослобођенћ дивлви и слободу ценити не знанзћи лгод!и заузиматн не престаго, ко 10 мђ благородпа и приватна друштва и државоправителвства за човечно и са самммЂ животиннма поступанћ и словомђ и дћлом-4. вогого; и кадг> ову за дивлнке и животинћ ревноств сравне са онбгмђ мрзкимђ погледима, коима се све , што е Славенско мери и стрелн, са ономђ несносношћу , по когои се Славенсгеш езнкЂ у међулгодномт. друженго не трпи, са ономђ злобомљ, ко 10 мђ се име Славенско и народни обшчаи гоне. са ономђ пакошћу, К010МЂ се нвина лгодска узаамноств и сродничка наклоноств за наивеће беззакон1е проглашуе, — кадв све ово и сами мрзцм славенски разсмотре, пакЂ руку на чело и на прси мету, зарЂ се неће сами себе поне насамо срамити и стмдити , и зарЂ ће имђ мо.ћи нђинђ унутрашнв1и суд1н тако немЂ и невештЂ 6 бјти, да 1и за то све не осуди и не окривн? Птице нека и одсадЂ пого онммђ 63 бшомђ , коимђ су досадЂ понле, и остале животин!:. нека се и одсадЂ своимђ дозмваго гласомЂ; сами Славеии, ербо су слободна или баремЂ одђ животина слободши створенн, нека онеме или се не усуде народнммЂ говорити езмкомЂ: нека се образуго груби и необразовани, нека ускрсну и оживе и сами мртви већЂ одавно пропалм, вреиеномЂ и местомЂ удалћнм народа езв !цм ; само Славенск1и , ербо е и природио лепЂ и доста образованЂ, и ербо е живогђ и међу наипросвештен1имЂ светомЂ живећегЂ народа еЗБШЂ, нека са света изчезне, нека се изкорени: нека се просвете глупн, нека се учовеча и одчовечанми себичанЂ и св1го тежи грађансии дужност1И радо се опраштагоћш народЂ и нека се особита за нћгово учовечанћ брига носи; само Славени, ербо су већв природно човечн1и него илоги изображени, и ербо су свету, сђ коииђ су живнли н лгиве, н преко дужности услужни, и наитежа бремена за н1 .га носити свагда готови бмли , само они нека остану у тами у мраку, да се никадЂ изђ нћга не виде: нека се ослободе удал ћни дивлнцбт . нека се осо 6 итб 1 мђ

трудомЂ н ојви родовн и свр Феле данасБ на лицу землћ живећи скотова одђ погибели сачуваго , шта в&1ше нека се и окаменћне кости ош>ј животшш , кои рода иећт, вшпе иема , гдигодЂ на краго света или у дублвини землћ сђ мукомЂ изнађу и брижлљиво сахране: само Славеиа иеиа вбјшс на землћи не буде , иека нема онога у средини света питомогђ народа, нека нема Старосед10ца просвештене Европе , кои е према свему свету увекЋ правЂ, увекЂ према свакомЂ народу толико правичанЂ бмо, да е чрезЂ то млого путш самоме себи и своме потомству наинеправ1и и наи!»ривлБ1и бмвао: —ЗарЂ може оваку жестоку, овако грозну пресуду, на кого се и сама вечна иравда сгрозпти , на кого се човечноств пренеразити мора, светека данашнћгЂ века просвета ктети и смети нздђ Славенима изрећи, или ако е не може изрећи, зашто не порекне, зашто не укине или баремЂ не осуди све оно, што по овои пресуди Славенима бћша , или се спрема да буде? Па кадЂ не може или неће, да укине злоупотреблегпе туђиаске противЂ насЂ слободе, загпто осуђуе наше лгодске, безЂ кое се као лгоди ни поммслити не можемо, преиа нама самБша умне слободе употребленЈе? Заштозамера и за зло прима сваку Славена и наиневинно п паиобмчнпо природну узавмноств , зашто Славенску у просвети слогу. зашто и само Славеиства име, нао страшило, з 6 огђ кога бм светЂ пропасти морао, тако лко окривлгое? КадЂ птице едпога перн заедно летити виђамо, и кадЂ имђ лгоди сами е,тно име даго ; зашто да се нту народа еднога езмка свака заеднина занраћуе, и загпто да стра н ужасЂ 6 б 1 ти мора, едно име, кое онђ одћ старина и иепамћен«)гЂ времена има . гада му допустити? —■ ПротивЂ овакогЂ света и.ш некн нћговБ1 страна безпримерногЂ узкосрдја, противђ све изклгочугоће неки народа нарочито према Славенима краине себичности , противЂ оне изђ нвинм нечистм желн и намера очевидне народности Славенскои грозеће опасности нема намЂ друге заштите осимђ узаимне свпо грана СлавенскогЂ народа Слоге у обраин и подизанго народности и то целокупне народности Свеславенске. Мбх при томђ не заборавлнмо. да смо по умномЂ сродству, по слободи, правди и поштенго родЂ са целимЂ светомЂ , нити се тога сродства с>дричемо; али и то добро знамо , 1 да реченне сродства значае не само кодђ насЂ за друге народе пазити и неговати морамо, него да Ји у истои мери и кодђ нби за насЂ тражити и изискивати могкемо, пзкђ ако Ји кодђ