Подунавка Београд

А тм неба земл-к Творче, ЧуК младежи и;ел к, отче ! Нек' ну жизне звћзде ходт. Дуго гледи СрбскЈи род -б .'П У Пожуну и-ћвала ' "љ учећасе Србска младеж&-

ДРЖАВНА БУКВИЦА. (одт> А. Н.Ј

Произвести, наблгодавати, садрнгати и усавршенствовати поредакЂ и правду, мора наивећа цћлБ свакога правителства бмгн. Све што правителство дћла, мора тако дћлано бити, да нКгова дћиства по разуму нвно одобренћ ласлужуго. Само строго наблшдаванћ правде и доброд-ћтели, у свомћ двномђ и приватномљ животу, у станн) е владћтелго истино и непоколебимо уважеше народа придобшти. Сила подае држави достоинство. Новацт> и лгодство сачинлва силу државе. Кад -в се правителство за узвБипенћ обштегЋ благостанл стара, мора и народт> таково правителство уважавати, н Ј.му оданЂ бмти и нћму повиновати се, ерт. е изђ призна гелности то чинити народв обвезанх.. Гди е у држави земл1>одћл1е , радиностт. и рукодћлје савршено слободно, ту ће оно и процветати. Штогодт, е нижа класса житела богатјл, тимг. се више народ-в умножава. Нестараимо се на што ће толикш народ-в, ■ его стараимо се како ћемо га са радомЂ , кои ће му добвЈтв припети, занимати. По числу сватова прави се заклгочеше на благостанћ народа; ерт> гди е сиротинв, ту слабо коме на паметћ пада женити се. Ко е већг. едно преступленје учшпо , таи не треба за зло да прими, ако правителство на нћга мотри , да и друго преступлен1е неучини; ерт> е правителство дужно старати се, како ће свако преступлеше грађана свои одклонити. Худо препитан^е, оскудоств моралногт. н законогЂ поучен1н , упропашћавагоћа неради-

ноств, есу обични извори зле склоности парода. Увиђавноств, родителљска лгобавБ н моралитет-Б опредћлгого родител I. и нагоне, да се за благополучје свое д!'.це стараго. Здрава препитан!в средства принадлеже кт> обштамЂ услов1нма здравла и дугогг. агивота. Препнтствовати догађае, чрезт. кое бм се животђ човеческ1и позледити или здравлћ у опасностБ доћи могло , есте управт. и своиствено предметЂ Полнцје. Слобода, или незавмсимостг, одт. самоволБства туђегљ, есте наиблагородше благо лгодско. Слобода е основђ лгодскогт. усавршенствовашл. Све моралне зас луге, све благородно и велико само изђ слободе происходи. Сва художеетва лгодскога живота могу само онда до савршенства доћи, гди слобода влада. Ово благо осигурати, бмла е главпа цћлћ грађанскога сагоза. Силомђ и противу собствене волћ самоволћстпу нћч1бму никога нетреба подвргаиатн, развћ само у ономђ случаго, гди законЂ разума то за нужно опредћлити налазн. КадЂ правптелетво слободи грађана неку границу полаже, нетреба то сматра гн као нарушен1е слободе; ерЂ овде »16 самоволвство, него обштми законЂ. т. е разумЂ самЂ, кои слободу поединм членова само зото ограничава, да се обшта слобода тнмђ болћ шнри. (Продуженјв сл ^ дј о.)

с л о в о Н А СВЕТОГА САЋУ. (Продужен1в.)

ЗарЂ оно, што е свима другимЂ народима иаими.пе и наисветЈе, ие сме и не мора и Славеннма по истммђ лгодскимђ законима и миI ло и свето бмтн? ЗарЂ да мм будемо единми 1 народЂ безн народности, илн едини безЂ лгод-