Подунавка Београд

33 коренно, а причастге дИсствит. настоаћевЂ времена за производно. Но ово по стрОЈшемљ испиту ше сасвииЂ исправно. 6рЂ . као што ће се изтб ниже изложенм правила видити , иастоеће време дае се лакше изђ настоећегг. причасТ1Л образовати; него ли ово последнћ изт> првогђ . Тако н. п. иоже се едно безизнтио правило начинити , да сви они глаголи , кои се у настоећемЂ причаст1го свршуго на еући и кући, претвараго у 5. лица' настоећег-Б времена ( осимђ 3. лица мложественогЂ) г на ж, и к на ч; а неможе се нинаково правило поставити, да они глаголи, кои у 1. лицу настоећегЂ имаго жемт> и чемг , претвараго у 3. лицу мложественогЂ, или у настоећемЂ причаст1Н» ж на г и ч на к. Н. п. одђ легући , жегући , вукући , тукући, секући, и т. д. може се постонно у настоећемЂ образовати: лежемт,, жежемг> , вучемг , тучемЂ, сечемг; али одђ вичемг, скачемЋ, прежемг, стежемг , неможе нигда бмти: вику , скаку , прегу, стегу , или: викући, скакући , прегући, стегући; него: вичу, скачу, прежу, стежу , и вичући, скачући, прежући, стежући, и т. д. Своиствеше е дакле, да се оно време узме за коренно , изђ кога се остала совршено или о иаиманћ излг1н ображавати могу. § 4. Производна времена есу: 1. Време настоеће 2. Давнопрошавше 3. Скоропрошавше 4. Наклонеше повелително 5. ПричастЈе настоеће страд. 6. Прич. прошло дћиств. 7. Прич. прошло страдателно 8. Давнопрошавше 9. Скоропрошавше I 10. Накл. певелително 11. ПричастЈе прошло дћист. | 12. Прич. прошло страдат. Ј § 5Изђ коренпм времена ображаваго се проиаводна по слКдугоћимЋ иравилама: I. НастоеКе време. Ображава се одђ причастјн настоећегЂ, избацугоћи несовршително.

совршително.

1. 10ћи (или ћи у 3. лицу млож.) глаголима, кои се свршуго на ањћи , и додагоћи у луцу 1. — мђ — мо 2. — шђ — те 3. ~ . М. п. певагоћи , спава/оћи , игршоћи , пливатоћи, и т. д. Прим$чаме. Глаголи: знагоћи, ткамћи и смегоћи (одђ смети) спрежу се издтно по горнКмЂ правилу. 2. ући (или ћи у 3. лицу млож.) глаголима на исто окончеше, додагоћи у лицу 1. -—• емЂ — емо 2. — ешЂ — ете 3. — е —- у. Н. п. орући, плет ући, раст ућп, внчући, нлачући, зовући, разум^Ам, и т. д. Примбчангв. а) Глаголи на аући или шоћи, као: дагоћи, мшоћа, стагоћи, латоћи , и т, д. принадлеже кђ овоме правилу. в) Глаголи на гући и кући претвараго г иа ж , и к на ч у сввша лицама, осимђ 3. лица млож. (§ 3. # ). Н. п. легући, жегући, могући, вукући, секући, пекући , тукући , и т. д. — л ежемЂ, п ечемг, и пр. г) ГлаголЂ могући чини изнт|е одђ овогђ особеногЂ правила само у 1. лицу един. могу.

3. лицу 1. 2. 3.

ећи (или ћи у 3. лицу млож.), додагоћн

имђ ишђ и

имо ите е.

Н. п. славеАи , двореАи , молеАм, чистеА«, МБ1СЛ0А«, и т. д. II. Давнопрошавше несовршително ображава се по правилу одђ неопр. наклонен1н несовршителногЂ, и по излт1го одђ причаст1а настоећегЂ времена онб 1 глагола, кои се у неопред. наклонешго свршуго на ути, сти, ети и ћи. Тако избацугоћи а) ти глаголима на а ти , као н. п. орагк, коп&ти, и т. д. ображаваго се лица:

ше ше

смо сте У-