Подунавка Београд

С-в подобнолгв нЋжносћу и изЂ срца Зал10блћногЋ младића лгобавне желћ изливаго се: „Бога моли момче неженћно, Д а се створи враи мора бнсеромт., Гди девоике на воду долазе, Да га купе себи у н-ћдарца, Да га нижу на зелену свилу , Да га мећу себи подт. гр'оца ; Да онт. слуша што кон говорн, Говорила свака о своему, Говорила драга и о нћму." и т. д. Дражестнши. бонма представлн се животђ млади залгоблћнм у простонародиимЂ пћсмама србскимЂ. Као да нинаква бура небм смћла заирачити тихо-нсно небо, угн ћвагоће се надЂ главама миленаца драги, безбрижно развјн се цвћће првБ1 осћћанл у срцу нбиовомђ . Погружеаа у сновима лгобавнимЂ незна лгобећа д%воика ни за какву брнгу, изузимагоћи ону, да к> за старога неудаду. Умивагоћи лице, говори у себи д1>аоика у пћсми еднои овако: „Да знами. лнце, да ће те старт, лгобнт', Л бм ншла у гору зелену, Сав-в 6б1 пелент. по горн побрала, И зћ нћга 6б1 воду нзцедила, И сљ нбомђ 6 б 1 те свако готро прала , Кадт. старт. лгобн, нека му е горко. А да знадем-Б, да ће младг лгобити, Л 6 б 1 ишла у зелену башчу, Сву 6 б1 ружу по башчн побрала , ПакЋ 6б1 воду нзћ н-ћ изцеднла , И сћ нбомђ 6 б 1 те свако гогро прала , Кадт. младт. лгоби нека му мнрише, Нек1. мнрише, и нект. му е драго. В олим-б сб младБЈмт. по гори одити, Нег' са старБигБ по б1елу двору: В олимђ с*б драгимтћ на камену спати , Нег' са старБшт. у меканои свнли." Подобно н у слћдугоћои пћсми: „Д-ћвоичица воду гази, Ноге !ои се беле , За нбом-б иде младо момче, Гро 'отомЂ се см!е: „Газн, гази дћвоичнце НебБт л' мон бБма! —* „„Кад -б 6 б 1 знала и видила Да 6б1 твоа бБЈла ; Млекомт. 6б1 се умнвала, Да 6 б1 бела бмла ! Ружомт. 6 б1 се утирала, Да б' румеиа бБЈла ; Свиломђ 6 бј се опасала, Да 6 бј танка ббма.""

Као-годЂ што се дћвоика страши, да св за старога неуда, тако нсто зебе она у срцу свомђ , да го за недрагогљ дали небм. Предивна една одћ ти пћсама, садрзкаемљ еднои између наведенБ1 подобна, управо хомерически починћ: „К онб зеленко росну траву пасе , За част. пасе, за два прислушкуе , Где дћвоика свого манку моли: „Недаи мене маико за недрага , В олнмђ сб драгим-Б по гори одити, Г лој-б зобати, ст. листа воду пити, Студент, камен -б подт. главу метати , Нег' сб недрагнмЂ по двору шетати, 1НећерЂ естн, у свпли спавати." Да небм како побћдлвиве маике нћине лгобавБ нБиову дознале, груде се наивећма дћвоике у п ћсмама србскимљ, и од-тудљ долазе они оштроумни савћти, кое залгоблћну д ћвоику драгомт> своме и напротивт> давати видимо. „Ои дћвонко, румена ружице ! Ни сађена, нн прееађнвана, Ни студеномЂ водомђ залнвана , Ни трзана, ни омирисана, Ни лгоблћна , ни омилована ! Да ли ми те душо полгобнти! — * Тако лгобавнинЂ пБ1та милу свого , но п она му одма обозрително и доммшлнво на руку дае: „М о'шђ гоначе колнко тн драго; Вашча мон кодђ ливаде твое: Л ћу доћи цвћће заливати, А ти дођи конћ нрепнннти; Дгоб', гоначе, колико драго. Ал' ме немон по лнцу исклати, Да мн маика непозна на лицу," 1оштђ више досетлвивости и ноетичности има у себи савћтт. онаи , кои у другои пћсми лгобавникћ драгои својои дае: „Ханде драга да се мнлуемо, Гди рекнемо, да се састанемо; Ил' у м010н , ил' у тв010н башчи, Ил' подђ м010мђ, ил' подђ твошмђ ружоиђ; Т б 1 се драга претвори у ружу , А и ћу се у бћлогЂ лептира; Л ћу летећ' припасти на ружу; М б 1 слнтн ће да н ружу крунвмЂ , А л лгобимЂ потаино дћвоику."