Подунавка Београд
72
МЕДВВДБ, КОИ 6 ЧОВЕКА СРЕћНБШВ УЧИНШ. Нек1и ерде .1БСК1и ловацЂ, тумарао е по бреговима, з' Баиату па србспои граиици међу новомђ МолдавомЂ и Меадшмљ. Маио е снћга бмло пало, кадтв онђ примКти иа едан-путт. сг. едне вмсине доле човеч1е стопе , ное су све некомт> прогнаномЂ пусташ принадлешале. Шта ће садћ да чини? Сн!.гт> е тект. садЂ пао ; а оваи , одђ кога су трагови остали , мора да е скоро туда прошао. И вече наступи. Онђ е ишао право, куда јоштђ нико Н1е пролаз^о , али е опетЂ бшо мало опрезанЂ , да га пуста^а несретне. Привеже свое ципеле наопако и пође тако по стонама онога. Напоследку дође на едну ВБ1сину , сђ кое примћти некш бурделв гранама покривенЂ и едну погашену ватру. Погледа обозрително у колебу; у нбои ше бмло никога; али една чутура и ловачка торба показале су, да ће притнЈкателв опетЂ доћи. Д& пође онб1мђ истммђ путемЂ натрагЂ , може му врло лако у руке пасти , одбћгне ли на другу страну, то ће онда притлжателг. колебе, дра;ећи себе за одкривеиа, трагомЂ му слћдовати. Вече е бмло преовладало, нћгово е одва»кен1е морало брзо бмти. Близу пустаискогЂ огнБишта, стонло е едно ико, густо прикривено дрво , на комђ се онђ пепрнмћтно узпугке. ТекЂ што се у гранћ сакр10 , угледа едногЂ човека приближавати се. Брижлвиво сматраше онђ стопе овога , уђе сђ припасанммЂ оруж1емЂ у свого колебу, посмотри опетЂ све и чииише се немириммЂ бнти; подпали свого ватру, метне еданЂ овч1и бутЂ, изиече га, и ео е сђ добрммЂ апетитомђ , шо е 10 п 1 тђ бол ћ србско вино изђ чутуре. Кости свога печена баци низђ стрмениту вмсину. Онђ се неповГ.ри своши колеби у спаванго, него справи на другои странни великогђ дрвета свого посте.ио за спаванћ; јоштђ едан -путЂ повуче добарЂ гутлни изђ чутуре; садЂ положи свое дугачке турске пушке , четмри ништолн , нтаганЂ, мачЂ и ножђ поредЂ себе, одреши свои полсђ (ово е бмо србскш пуста1н) и заспи одма. Кодђ Ерделвца на дрвету међутимЂ су се различите мнсли мћнлле, већЂ е бно едан-путЂ свого пушку на нћга управш, али се боно, може му слагати; пакЂ ако пустаја чуе, онђ е изгублћнЂ. Сђ друге стране пакЂ 41 -— =—
чинило мусе неправо, пустаЈго при нћговои мирнои вечери убити, онђ заклгочи мирно чекати докле пустаја у готру неоде. пзкђ после и онђ да се уклоии. КадЂ е пустпо врло ико заспата угледао , добЈе волго , јоштђ садЂ свое рћшен1е предузети. ВећЂ е онђ хтћо доле сићи се, али иа вмсини брежулвка чу се лкђ штропотЂ, кое е онђ себи одма изасн10, да каква животинл ов416 костн глође , кое е пустаЈн доле подђ брежулвкомЂ бацш. Наскоро затим^ приближн се еданЂ великш медвћдЂ. Онђ хгћде овога убити и тимђ себе и пуста1го ослободити , али се уздржи , да небм тимђ медвћдЂ волго добш на дрво се узпужати. МедвћдЂ приблчжи се дрвету и спремаше се по стаблу пенити. СадЂ се подигне ловцу коса, и сђ лкимђ оловомђ напунћна пушка бмла е већЂ управлћна на нћга, али медвћдЂ окрене се одђ стабла и оде пунЂ обонан1а крвавогЂ печенн, кое е пуста^н рукама растрго бно. КадЂ дође надЂ овбхмђ , ухвати га на-едан-путЂ за прси и одвуче доле низђ стрменЂ, наравно близкои каквои пећини. ЛовацЂ е 10штЂ садЂ чуо внку пуста!е, и скине се слћдугоћегЂ готра са свогђ дрвета, узме оруиие и полсђ пуста^е са собомЂ, безЂ да е икомђ штогодђ казао. Онђ купи наскоро затимЂ едно мало селско добро, ожени се и живш е са свошмђ породицомЂ по свомђ начину врло добро. Понсђ е неколико различитн дуката садржавао. ТекЂ после 10 година, приповћдш е онђ свомђ некомЂ пр1лтелго оваи чуднБ1И случаи. СветозарЂ 1овановићт>.
НОВЕ КНБИГЕ. Доситеп Обрадовића Писма Домака, знат/^1ма и прГптелЂима разпомт, приликомт, писана. Нздана ГригорГемг, ВозаровикемЂ , Кн>,иговезцемЂ и Кт>игопродавцемЂ. Часп> десета. У Београду при Правитественноп КншгопечатнЂи 18)5. —• На 8-ку, стр. 185. Руководство К7, брзомЂ и лпком7, научелио греческогЂ и србскогЂ езика одг Георггл Киридиса и ввтимга Авраамовића. Н Београду, при Правителственноп Кншгопечатнћи 1845. — На 8 - ку , стр. 136. — (Грчки и србски.)
УчреднипЂ Милошт. Поповић-в. Издано и печатано у ПравителствевоВ КиБигопечатнви у Веограду.