Подунавка Београд

$

Л* 21.

Београ дђ 26. Мал.

1 85 5.

Ж 74. И 3 В Ћ С Т I е ДРУЖСТВА СРБСКЕ СЛОВЕСНОСТИ, ДАНО У ГЛАВ. ЗАСћДАШК) ОДЂ 20. Ман 1845.

У гиавномЂ засћдан1т, кое е Дружство Србске Словесностн у првои половини и1>сеца Фебруара т. г. драсало, оно е пре свега , што е онда д1јиствовало, то заклгочило, да Вмсокославномђ Попечителвству Просв1.штен1л, преставивши му наипре подробно, кое е и какве послове оно за наипрече н наива;кш'е признало , св коииа му се у напредакљ занимати валл, мотивирану молбу поднесе, да оно одђ свое стране издћнствовати изволи, да наше Вмсоно Правителћство Дру.кству, ное по сили н Кговогђ закона , дакле и подђ нКговммђ закрмлћмЂ постои, благоволи, извћстну новчану помоћг«, као едно одђ првм и наибол1>и спомагателнм средства за н ћга, одобрити и такову му годишнћ за касателне нћгове трошкове давати. По томђ свомђ едногласномЂ зан.ночешк) нје Другкство пропустило, обстонтелнми свои актЂ одђ 10 навед. мћсеца ЈУ? 50 похвалКномЂ Попечителг.ству поднети, у комђ се оно постарало у надлезкнои лристоиности и основно показати му, да Дружство, поредЂ наиболћ свое тежнћ и трудбе, безЋ онаке помоћи неће никако моћи напредовати и као што му вала кђ прописанои за нћга цћли приступати. У тои надежди оставши, да ће се поменута нћгова молба, кол се единствено на отечествено добро клони , скорммЂ и справедлвиво одђ надлежнм вмсоки властш уважити, Дружство е по томе свол редовна засћдан1а наставило, сакуплнхоћи се у иста подобателно до овогђ главногЂ засћдаијн.

ТТТтп е и како е оно у тимђ своимђ редовнммђ засћдашама дћиствовало, у кратко ће слћдугоће рћчи показати: 1. Желећи Дру ;кство по ономђ , што е себи у предидућемЂ главномЂ засћдан !го за правацЂ узело, по могућству свомђ простран1б и успћшн!е радити, оно се одма у вдномЂ одћ првб 1 ти свои засћдашн о томђ договарало , шта ће кои одђ нћговћ! редовнм членова у посао узети , да за себе и изванЂ заећдашн изради а потомђ израђено Дружству за далв1и прописанмК поступакЂ поднесе. У слћдсгву тога договора сђ похвалномЂ готовосћу обећали су се израдити: Г. ПроФессорЂ , К. БранковићЂ, србске терминологичке рћчи изђ Фундаменталне ФилосоФЈе; Г. ПроФессорЂ, Др. Л..ШаФарикЂ , осимђ таковм рћчш изђ Фнзике , јоштђ и едну част!, исте науке ; Г, АрхимандридЂ , Г. Поповнћћ , по духу христЈннске иауке морална поучен!л: Г. ПроФес. и РенторЂ, С. НиколићЂ, частв исторје о првомЂ попву србскогЂ народа у свћту и државномЂ животу ; Г. НачалникЂ, А. НиколићЂ , едпо дћлце зађнародЂ о узбуђенго и разв1ннго народностн н родолк )б|а, и Г. СекретарЂ н ЦензорЂ, В. ЛазићЂ, трактатЂ о з'потреблнванго 6, х, и г,1 у србскомЂ езмку, и Г- ПроФ. И. СтонновићЂ жит1в славнћ1 Србалн иовш времена. 2. Пр1нмивши Дружство та обећанн сђ удоволбствомђ одђ исчислћне Господе , нћговм редовнм членова, и умоливши ш, да бм нзволили, часпре кђ дћлу по истима приступити , оно е предузело, далћ на припреми свога назнвословногђ Рћчника* радити , ] по начину и реду, кон е и дотле наблгодавало. 36 огђ особитм обстонтелства, коа су се наивише у сл ћдству вмшенаведеногЂ нћговогЂ представлћнн учинила и по прнчинн скоропрошавши велики праздни-