Подунавка Београд

86

ка, о коима с у едми одч. ГГ. редовнм членова 3 одсутствоваии, н1е могло Друа;ство онолико чис- | ло терминолически рћч|'и за ово последнћ три- I мћсечно време нзрадити , тоиико е оно у сташо ј бм.чо , пре тога у не дуЈкемЂ времену направити и излоншти. Оно е слово С. довршило , и одђ слова I). само почетакт> у посао узело; но ј што е годт> испословало одђ нстм р]јч1и , прописно е ставллло, као и пре, у Подунавку , поради разсмотре и суда и осталм наши ученм лгодш, особито нћговм удал 1>нм членова. Дружство се н овомђ прилнкомЂ позкалити мора, што му се ни до овогђ засћданјд нико други, оснмђ Г. Петра Матића изђ Бћловара, са своимђ мнћН16МЂ и судомЂ о поменутои нћговои прнпреми Рћчника 1П6 П0ЛВ10. А оваи ВрСТНБШ нћго†и свакогЂ ноштованл достоинми корреспондентнми членЂ у два своа рашд писма , кон е за Дружство написао о томћ , разне доказе наводећи, наивише говори, да бм по иашемЂ езмку болћ бмло, кадЂ бм Дружство престало радн- , ти на свомђ назмвословномЂ Рћчнику, па оставило, да му ПроФессори н списателћи, како кои ( може и зна, техническе н терминологнчесне рћчи крое, праве и умложаваш; а у сдномђ писл^у, кое е за Дружство позше писао, претреса и исправла називословне рћчи , кое е оно Подунавкомђ одђ 8. Апр. ј\? 14 на свћтЂ нздало. Нашавши Дружство у овимђ писмама млоге умћстности и истинитости , уважило 1и е по нбинои достонноети . па се на то мнћше склоннло , да се у садашнћмЂ заећданпо сђ нвима надлежно употреблћнћ учини. | 3. У редовномЂ засћдан1(0 одђ 5. Марта т. г. поднео е Дружству нћго†ред. членЂ , Г. 1ов. С. ПопоиићЂ едно оригинално покушенје , сммслосродногЂ или синонимическогЂ Рћчинка, кое е оно сђ удоволђствомђ читало и као немаловажанЂ прилогЂ нђ науци о образованго на- 1 шегЂ езмка пршмило, одложивши о нћму, као што надлежи, рћшенје на ово гл. засћдан1в. 4. У ред. засћданпо одђ 26. и. м. Г. Пред- ; сћдателћ Дружтва нзнео е истоме рукописЂ Французско - србсногЂ Рћчника, кон 6 по налогу |[ ВмсокославногЂ Нопечителћства Просвћштеш'л, Вицепредсћдател!, Дружства, Г. Дим. ИсанловићЂ, изра но, сђ тимђ предложенћмЂ , да и оно одђ свое стране одреди едну коммисспо, кол ће истми рукописЂ разгледати и после Друж- | ству о нћму спое мнћн1е дати , како бм похва- 1 лћно Попечнтелвство потомђ поузда1не сђ нђимђ џоради цћли , кои) у сматранго школски кнвига

предЂ очима има , поступити могло. На то та коммиссш, као што се е то у Новинама у свов време већЂ лвило , буде наимеиована , коа е по свомђ задатку већђ и кђ дћлу приступила. 5. Дружство е новоизбранммЂ своимђ редовнммђ и почестнммЂ членовима по надлежности дипломе издало ; одђ кои су :лу едни похвално и родолгобно већЂ и прописано увћренћ дали, да ће му драговолвно чимгодђ могу у ономђ , што кђ постизани) свое цћли радило буде, одђ помоћи 6 б 1 ти. 6. Нћгово ПревосходнтелЂство, Г. Воивода и Кнажескш Сов ћтннкЂ , Т. ВучићЂ ПеришићЂ , н Г. ПоручикЂ МиланЂ АнтоновићЂ , изволнлн су Дружству, и то онаи 1. лћпЂ старми сребрнми и 1. мћданЂ, а оваи 2. лћпа стара сребрна новца, на поклонђ дати, кое е оно сђ благодарносћу пршмило и Попечителлству Просвћштешн за србск1и музеумЂ предало. 7. Очекугоћи Дружство сђ дана на данЂ поагелгтелногЂ рћшен1н на свое представлћнћ, кое е ради „споминателнм средства" ВмсокославномЂ Попечителвству поднело и о комђ се у почетку ове релац1е бесћдило, оно е на мћсто тога имало обнлну радоств и срећу, у последнћмЂ свомђ редовномЂ засћдаи1*го, кое е 14. ов. мћс. држало, родолгобнве и великодушне рћч» Нћгове Свћтлости, премилостивогЂ Господара и Книза СрбскогЂ, Александра, саслушати, кое му е нћго†Г. Предсћдателв, изђ вмсочаиш е подђ 13. т. м. одпуштеногЂ и на истогђ Г. Предсћдателн адрессираногЂ писма прочитао. Нћгова Кнажеска Свћтлоств разумћвши изђ попечнтелвственогЂ извћст1а , како е Дружство о изобраакешго нашегЂ езмка дћлати почело, а како оно о томђ и далћ дћлатн жели, па знагоћи, да оно никакве знатне кораке и при нанбол1 »ои сво1ои волђи и желви неће моћи безЂ нужднн спомагателнм средства чннити, изђ собственогЂ побуђенн и заиста и изђ безпримћрно топле и велике лгобавн кђ отечественомЂ кнђижеству н народномЂ езмку рћшнла, овомђ Дружству изђ приватне свое кассе , и то засадЂ само 100 Д цес. дати, сђ тимђ , да ш оно по сво1ои потреби и као што само за благоразумно нађе употреби. Ова великодушна милостђ Кннза и Господара нашегЂ у цћломЂ е Дружству не само наиживлго благодарноств, кошмђ му на толикомђ НћговомЂ дару за свагда обвезано остае, узбудила; него му е шштђ велику надежду дала, да оно, нашавши изненадно таково