Подунавка Београд

спажно и красно закрмлћ, иеће доиста, као што се већљ болло бмио, клонути, него да ће свои прева ;канЂ и тежакв посао, кои е започело, успћшно моћи наставити и ону поиоћв , за кош се е у попорности вмсокомт. нашемт> ИравителБству молебно обратило, лакше и извћстнје очекивати. Хвала Кнвзу! Да исиви Кннзђ Александер-Б!! ПОЗДРАВЋ САВЛЛННИ1А Б10ГРАђАН11МА у Маш мћсецу 1845. Ои Савлнни Срби одабрани , Уотавовци, Карађорђевићци ! Што желћпн, браћо, дочекалн. Нека б ћга одт. васљ свака бЉда , НекЂ одмилћ одђ влсћ све несмил-ћ, Како снЈегЋ низа кршант, брјегт. , Одђ нркога сунца Маевога. Н1то Маи мћсецт, М10 годиници , То вамт. срећа добра породнци Вазда бмла, свака блага дала! Тако велнмт. и докт. ме е желимт., Да васБ хвалнмт. докле гођт. ужнвимв. Вћрант. вћрну хоће свћроватн, Маиско сЈнце землт окитити. I. И. Н. О.

У Т -в X Е У БЕДИ И НЕСРЕћИ. (Продуженјв.) Осимт. природне зависимости, има и други, ков се састое у нашемт. собственомт. избору,' као што е зависимостћ каквоп. станн, одђ кога бм се могли опростити, кадт. би се само едант. коракт. ниже спустили: по нравди неможемо се тужити на судбу овм своеволБнм окова. У прочемт. права слобода више се састои у нама самимт., него у обстонтелствама. Руссо е рекао (у едномЂ писму мало познатомЂ, гди се онђ нзражава да воле бмти затворенЂ него гонћнЂ) „данћгова слобода нимало незавмси одђ л 10 д 1 и , и да му ову ни зидине ни затвори немогу одузети." ЕпикгетЂ в сачувао свок> слободу усредЂ робства, и често се тћшш овимђ виспренимЂ речима: „Нао-

Диић се на ономђ месту, гди ме е Богђ п о с та в 1 о." Нарочно 6 збунћно уолраженге наиобшт1и причина наши мученн; недозволлваимо дакле да се оно овако игра са нашомт. срећомЂ: и ако напЂ оно тако често представли лажна блага као истинита, и излишна као нуждна, „принуђаваимо га такође да предварава промене и присволва утКхе , кое ће време донети ," и да побуђава нашу чувственостг. за задоволвства проста и она, коа намЂ наше стан>. дозволлва. Несмућаваимо се Јошђ у напреданЂ онимђ злама, кол насЂ можда неће ингда стићи ; одлажимо туженћ, докђ беде непостану извћстне, па ће и онда бмти јоијђ доста рано скорбити. Недаимо се смућавати прнммђ нрнзиђеп 1. мђ: рђавЂ почетакЂ често наисреГппи излазЂ доноси. Но да бм се обезбГ .днли одђ очарани уображе: нл, треба бмти разуманЂ ; а га несрећу ово и1в тако лако. Нећемо да ммслимо, као што бн хтели ммслпти ; и меланколикт. доказуе да се нигда невТ.руе оно , што бм се желнло вГ.ровати: ерЂ кадЂ бм одђ нГ.га завмсило одати се рад1е ово.мђ увГ.решо, иего кзквомђ другомЂ, каI кова бн већа корист& могла нћга прнволети, да промени начинЂ сматранл, него поммсао на конацЂ нћгове иатнћ? Нико нГе радЂ бмти у иесрећи нли заблуди: само незпанћмЂ или сла! бошћу у томђ се задрЈкава. Осимђ среће станл н обстолтелства , има | 1ошђ една внше лична : а та е каквоћа душе. Ако вамћ е у частв дошло здравлћ и разумЂ, зарЂ се можете тужити на срећу? Ше ли вамЂ 1 она нзлила сво.ч наивећа блага? какова друга I могу се сравнити са даромт. поштеногЂ срдца и проиицателиогЂ духа? Она насЂ често оида ; награђава, кадЂ се чинн да насЂ казни, спремагоћи намЂ, лишенммЂ тренућнм блага, за у будуће трагоћа и постоана. — Или смо заслужили нашу патнго и зла , нли ш незаслужуемо: у првомЂ случаго, треба сачогЂ себе крипити, и сђ оданосћу трпити , а у другомЂ чега се имамо плашити, кадЂ сунЈтествуе неко праведно провнђегпе? Чинимо добро , повћримо се томђ провпђенпо , па ићгова правда обезштети ће насЂ пре или после. Ово е жалостна истина , но утћшителна у несрећи , -да редко иначе стнжемо до праве разумности или сталне среће, развћ путемЂ несреће. — Кои нје нигда искусш беду, поругу, жалоств, болго, странна му е половина осећанн лгодски. — БГ.да е пооштренћ мшсл!и: велике