Подунавка Београд
95
У исто време суштествованн иредречене вароши, текла е покраи нћ една рћка, «;он е, на далеко два сага одљ вароши, падала у едну пропаств земну , подђ великомљ ст'1>номт> едне нланине. и коа и данаст. изподђ куле у езеро утиче. Вмше речене пропасти, на планини бмле су осоЈите добре паше за стоку, гди едант. жители варошк1и, одма више пропас ги, сагради себи едант« стант» за овце. Други пакт. стану га зато укоравати , ш го е омј самљ на онаковомђ добромт. мћсту саграг1о стант», и почну да му га развалшш. Онђ, за недати н&има сзош муку и трудбу покварити, а и добро мћсто му он'лико за пашу неотети, кое е онт. кећт> ирвми за свое узео , стане се противити. Ови опетљ , за изпунити по свомт. простоум1а> свов намЈ.репЈ], стану нКга, и ићгове чобане бити, и на силу стант. разграђивати. И тако мало по мало свађагоћи се, у такову наипосле вростЈл дођу , да деветт. нби мртвм убЈешл буду. Чувшн ово старћшиие вароши, одма са осталимг. Јкителвима ту дотрче, да виде оно зкалостно позор1е себичности и лудости ; и кадљ дођу тамо, и разуму одт. едногт. чобанина, кои е ту близу чувао овце, и савт. горенаведенми случаи мртвм вид10, и чуо, шта е и како е ст» н 1.има бмло, и кое исте мртве побш; и кудт. су исти после побћгли: одма пошлго зј ш.има шго може 6 б 1 ти брже потеру , те 1И ухвате и окуш, л у тавницу метну; а оно мћсто пронађу иосле да е проклето , збогт. оне ту на близу проиасти, зато, што се више нута кодт. исге пропасти погибелћ лгалостна лшд1и случила ; те за то заклшче, да сви варошанл све свое овце одма пострижу, и сг, овомт. вуномт. да пропастБ ону загуше, да бм се ст> отимб проклетство оданде одбило, и нвима зла ненаносило. Оа ово варошани драговолвно одма сви пристаиу, као за свош помоћг., те остришу овце, и кое великимБ каменћмт., кое землбомт. и вуномт. навале, и загуше тврдо пропаств тако, да одма рћка сва се одбЈв одљ пропасти, и разлГе се по долу ономт. планина, у комт. е варошг. ; и неимашћн у планине и крозв планине друга пута, крозт. кои бш пролазила, будући да исту долиму , као што е речеио , на двадесетг. и четири сата у дунгини , а у ширини на два сата свудт. у наоноло в&1соке планкне обколнваш , стане мало по мало тако растити наводнћн1емт. своимљ , да за кратко време и саму варопи. почне у себе гутати ; на кое знителви нћни, сами томе узро^гт. будући, и у плашивши се пропасти, разбЈ.гну се са покретнимт. добрама по околнои планини, гд1. и сад1. нћина селип1та у наоколо езера стое. Рћка овако надивагоћи долину снонмт. наводнћи1ем-г> за кратко време сву долину до врха планине наиуни, и варошћ сву у себе сгута , те се п тога езеро Остречко, а после подг. Турцима ће-
стређоле иазове. Затимт. езеро, ухвативши свои путт. кт. истоку на плаииие, у едну пећину ночне сливати се, и одатле крозг. землш на ону страну планина у равнице протицати, и на таи начинт. свои првми видт. рћке опетт. добме, те тако и данасЂ тече преко велики стћна и подгор1а доле крозт. равницу покраи едне вароши велике , зване по предреченому Водент., добћЈвши име одт> исте рћке, будући се и она тако зове. Тако црква одт. нанредт. казаке сестре буде у води упропаштена ст> вароши, но не нћва важностћ; а кула 10И , као знакт. добротворства , бивши више вароши у планини, остане нерушима и до данаст., покраи кое она рћка тече, као што е напредт. казано, што езеро прави. Цам1л брата опетт.исте сестре, будући сазидана на онако вмсокомт. мћсту, остане неупропаштена одт. езера, коа и данаст. у нћму као неко чудо стои. Турци е све еднако обдрзкаваш, и у нш иду на кланлнћ у лађицама.
ПРИЛОГЋ ЗА ИСТ0Р1К) СРБ18. Н Л С О Ш Г Б. Даемт. свакомт. на знанћ, наконменоватБ^иЛнвко Лгнилацт. имаде допуштенћ да мозке слободно еданћ џелепт. волова претерати на Острузкничкои скели, коимт. а одћ мене шгсмено даемт. болшего верован1н ради —• — ■—- —. и како се оваН џелепт. говеда 120. глава на оваД пасошт. претера , таки да се одузме оваН пасошт>. Иа више да неплтуе. У ћунр1И 5. Септем. 1807. КА1'ЛМ>Г])Е ПкТРОВићЋ, Врхов. Срб. Командантт..
с и т е м ц е. Нека еваш'8 тразки оно , што е за отечество наиболћ; ербо кадт> е отечеству добро . и нћму ће добро бмти. Онаи, кои лгоде тако описуе, као шго есу, нека се ненада да ће му споменикт> поставити. Свагда говори оно, што ммслимт., и тако иећешЋ нигда оно ммслити, што несмешт. казати .