Подунавка Београд

103

« код1» ове дКце лакоучностБ н успћхт. дпванЋ и чудесанЋ, Упражнћнја илн пробе обично се сваке седмице Средоит. и Суботомв у игколскои сали одђ 12 — 1 сата држе, приликомЂ кои публикуму даго се допустителне билете. Управителв 1И руководи беЗћ икаквогх! спомоштеств!а инструмента. И и сали. при едпон присутствовао, коа е у толпко интересанттн , што се и наиславшл нћвачица овога столћт^н г. Катаиаки тада десила. У печатл1 .н1., кое су 1ои очаравасоћи пћваца гласови проузроковали, представити и онисати иисамв у сташо. Велика ова вћштакииа ст> ночетка понна мћнлла се у лицу, н публикумљ у колико е пћме слушао, у толико е опетЂ двогубо позорноств и вниман1б на нго обрат10. Кадт> ал' наеданпутЂ у средини поднд тронута, свале ши се две сузе велике одђ умил1зн1а нузЂ нћне образе. КадЂ последнБн тоновн одскђ свои даду, окрене се г. Катилани кђ управнтелго, хвалећи дивоту и чудноств нкговогЂ полнн. Бортлнскш хташе 1ои иа нћну хвалу и ласкателство нешто одговоритн; ио она му говора прекине, и ово изговори: „Мое е пћванћ одђ овога свћта, али ово, што смо садЂ слушали, есу тонови анђела. Н самх. ммслила, да самв на небесн бмла, а таково што ннкадЂ ннсамв чула." Ово су нћне собствеие рћчи, и руски пћвци са своимђ управителћмЂ по гласу и разсуђепго прве пћвачице на кругу земномЂ дичити се и поносити иогу. Васил1е БерарЂ. О ЧИСТОТИ И ПРАВИЛИОСТИ 63ИКА СРБСКОГА. Давнашнћ су мое мисли, езикЂ иатпт» одђ туђихЂ рћч !и , н израза чистити ; на мћсто свега, што е туђр, иаше уводити; што е годђ србско , присваати; ни за едаиЂ предћлЂ се не везати; изђ свега, што е србско, на коемЂ се годђ праго говорило, биратн наиболћ, и наиправилпие; ези†нашЂ по потреби и свега славенства рћчма сходно своиству езика богатити; у томђ сиатранго н саму новоповучену лиииго између браће Ваше гожне и сћверне преетупати ; н тако сђ временомЂ езикт. еданЂ кнвиисевни, чисти, бвгати, и обшти произвести. Л самг, ову желк> мого н прошле године изавио читагоћон части рода нашега. А сада приступамЂ кђ самому дћлу. Мило ће мн бити, ако мн се ко буде

на овомђ путу придружио, или ме н са своима мнћтнма буде срћо. Прибавлћну грађу лагпо ће бити после у редЂ системне науке ставити. Зашто да говорнмо, н пишемо: мердевине, кадЂ е ово рћчв турска, а имамо чисту србску рћчЂ, коа се и у многимђ предћлима србства употреблава: лћстве, лестве, листве, и листвице. Тако тестера е турсин, а србски пилп. ЕксерЂ е турски, а србски клииђ , дрвени, гвозденн; и ако е мала, клинацЂ. и клннчићЂ. Зашто да говоримо: ПетарЂ мрзи на Иавла, безЂ да га добро позкае ; кадЂ е ово начииђ говорепа, судећи по наиближему, нћмачки; а србски ее говори: ПетарЂ мрзи на Павла, а добро га и ие познае —< или: и не познавагоћи га добро — или: и не познавшн га добро. Тако: а држимЂ, да е то добро ; туђЂ е начинЂ израза, а србски е: нмислимћ , или, а суднмЂ, да е то добро. Тако: Лкова држе за учена човека, ни е србски начинЂ изражавана , него: Лкова еуде , или сматраго , илн цћне ученимЂ човекомЂ. Зашто да говоримо, и пишемо: сикира, када е правилние сћкира, илн секира: одђ сћћи, или сећи, а и латински е бесипа. Тапо рапа, илн раана кадЂ сначи пићу, или крмЂ, неправилно се пише , него храна , зашто храии животђ. Тако када знамо сви, да друго звачи: онђ га е ранио, а друго: онђ га е хранио , зашто да се не држимо правилности. Што се у нашпмЂ предћлама буква <г изговара тако танко, да се едва чу«, то не смета ништа правилности обштега езика ; зашто по другимљ етранама, гдћ такође прави Срби живе, изговара се и покрупние ; а и многе друге гране славенства изговараго га сасвимЂ аено, и какогодЂ латинско сћ. х (Другн путЂ вии1е.) В. Лазић -ђ.

ПРИЛОГЂ 34 ИСТОРПО СРБШ. Свидћтелство и полномошје кнезу Милнсаву црноречкому, кое по заповести нашон да има заповедати и сваку заповестБ иароду издавати ка проче старешине одђ иахне БаиЂске, Сврличке, Црноречке и Пиротске, на кое препоручуемЂ свимђ кнезовима кметовима п народу, малимђ и великимЂ, и авламЂ вама скима, како а есам!> дошао у нахио Параћинску н тамо по краини да сваку нужду извидимђ , тако самЂ а разумео да е ваша велнка нужда и тегоба н