Подунавка Београд

104

зулумЂ одћ ВелБка, кое е онђ и аџ1л свако безаконћ и неправду преко наше заповести преступали есу, зато л садтћ Велвка есамв к' мени призвао у БеоградЂ и онђ вама више неће заповедати нитизулумЂ минити, иего ето талћмЂ садЂ опетљ међу васЂ за иаиглавнјега старешину кнеза Милисава Црноречкога и проче ваше старешине, кои су и бшли, и они ће вама све устмено показати сваку заповест*., и вм нви да имате слушати, вм се садЂ есте принуЈкдили у турске руке, алн вм тамо уређуите са Турцима и поданство подаите ивима за време, а па пролеће како вамт> дође заповестг., сви будите готови на Турке сђ иама заедно ударити, али помоћи оћемо имати одт> други кралћвина, немоите сумћние имати на летошнћ, што е бмло, ербо смо летосв ми продати и изневерени бмлн, и садЂ смо се научили, да насг. нико преварити неможе, а послали смо за воиску Московску да дође, кое се надамо свакш данЂ даће доћи како време лепше буде, и то ви препоручуемљ: злочинца и убицу свако село да има уватити и старешини у руке предати, такођер-Б и дћвоику кои отме на силу, да га уватите и старешини у руке да предате, и попђ , кои бм се усудјо дћвоику отету вћичати, таки ће се смртномЂ каштигомђ каштиговати и свештенства оће лишенЂ бнти. Само имамЂ вами наикраће казаги: све ваше старешине да слушате, што вам% заповедат, а са Турцима до времена слаагитесе до пролећа, пагсљ оданде ћемо гледати, да насЂ више немогу смухцавати. Сотимђ остаемЂ васЂ поздравллгоћи, и како ово мое писмо примите и ову заповеств послушаите, штоће взмђ кнезови казати и таки пошлвите еднога кмета или два, да вама јошђ за коешта устмено казкемЂ. У Тополи Октомвра 28. 1809. год. (М. П) КлРАђорђв ПЕТРОВићЂ, С. П. Н. О. Да надлежит' свему народу кметовима кнезовнма малимЂ и великимЂ у начЈи Црноречкои и ВанБскои Пиротскои и Сврличкои на прочитанје. С И Т И И Ц Е. Доброта и ученостЂ имаго , подобно злату, свонј унутрашнго вредностг«.

Жеиска лћпота мудросћу обдарена , може невКронтне ствари могућнима учинити: н. пр. гордни гонакЂ буде побћђенЂ; тврдица буде издашанЂ; мудрацЂ буде будала. Болестнику ништа непомаа;е златанЂ креветЂ ; а разкошнику непомаже велико наслћдство. Лажи су као снћжна лопта, колико ш више валлмо, толико све веће бмваго. Прећутанћ погрћшака наши непр^лтелл, то е наилКпше зрно бисера на круни човеческе добродћтелви. Лгоди, кои сами собомЂ управллти знаду, то су рођени господари. Д. А в р а а м о в и ћ ђ. ПОЗДРАВЂ ГОВОМЂ В Б1СОКОРОД1К), ГОСПОДИНУ поДћолковнику, IIЛIII НОВАНОШП>У, приликомЂ кадЂ е поставлћнЂ бно за Члена Совћта, о д ђ 6ДИОГА СРБЧИћА.

О Ил1Н, племенитБ1н Србе! Слава i* днчна ио сћ поносом-б рода, —• И када се с?> нова прославлава — ! Днч' се св днчннмћ утћхама орца , Ползуи себе, но и србство ц-ћло, Новн трудн некљ надмећу т старе; А прнзнанство у роду ће расти, Д окђ у свћту србско нме жшш •—.

ПОВА КНБИГА. Драголмбг. ЗабавникЂ за год. 1845. ОснованЂ отђ родолшбивгл Србкинл издао веодорЂ Павловичг> у Пегити. —■ На 16-тини, стр. 300.

Издаво и печатаво

Учредникљ Милошт. ПоповићЂ. у Правнтелствеиои КввнгопечатнБН у Београду.