Подунавка Београд

107

прошлога ради урока у будућемт>, и рада изобра;кеш'л настоећега нашега суштестповани, блаЈотворнога и пунога надеждама. Иознаван!-. исторЈе свога племена н свио снла свога отечества еств само снагкно основан:е Рускога пароднога просв1>штен1а, кљ коему се мм садт> стремимо. Т.

0 ЧИСТОТИ II ПРАВИЛНОСТИ вЗИКА СРБСК0ГА. (ПродуженЈе.) Тако курлкг е одђ турске р!.чи пуртг, а србски е: вукЂ, Каагп е одђ турскога капу, а србскп е: врата, деери. Надарг е турскн , а србски: способанг, могућг> , мозке. Бвзђ е турски а србски: гтлатио, рубшите. ћоравт, е одђ турск. ћорЂ, а србскн сл%п7>^ едноокЂ. ТурЂ бшт ће одг> Турск. отура , србски с&диште. Дура е тур. а србски: стаии, стои. Таки е тур. а србеки: сђ лЉста, таи чпсђ , овап , оиап часЂ ; изЂ оиихЂ стопа, изЂ овихЂ стопа. А и р1јчи ома , од.па бшт ће одб турск. оллшл*,, ако 1и и доводе нћкиодг>: одмахЂ, или одмаха. Закоиг донети , изра:кеше е латипско, а србско: зпконђ устаиоеити , дати , прописати , изрећи. ђорђе свагито претеруа гопори се по нТ.мачкому; а србски е: ђорђе пи у чему ие има праве л-Љре; или: не зна м&ре; или: ие има разлога; нли: никада се ие зиа умкрити; нли: ие улЛрава се. То е претераио , србски се каже: то в преко лЉре, преколЉрно, пренапето, иадлгено , преузеишеио, суеише речеио, учшЛпо. О нђ л1у пребацуе , н то е гермаписмЂ, а србеки е: онђ га коре , укорава. Оеа е р%ка богата иа рибу\ а оиа е руда богата на злато, и то е германисмЂ, заменћнЂ србеки овако: Ова е рћка богата у риби, или риболпл или изобилуе риболсЂ; а тако и руда е богата у злату, или златолгЂ, или изодилуе златолгЂ. Умћсто: човекЂ одг велике способности, говори се србски: човекЂ велике способности. Младићг> около двадгсетг годшиа, ово е по поему мнКн110 правилние, неголи: око, или околђ двадепетЂ годшна, зашто судимЂ , да е рћчг. окоао: а околђ , и око , да су окрнЂЦИ. Тако пишу гд1 '|К0и: ка, као, каио; а и мислимђ , да е наиправнлпие како и, или какогодг, н. пр. говори какоеодт, разуманЂ човекЂ, или: како и разуманЂ човекЂ, правив е, пеголи: говори ка разуманљ, или

као разуманЂ, или кпио разуманЂ човекЂ. ЗатПто права е р !>чБ како; а ка , и као нћнн су окрнвци ; а каио мало те нису саставили напш стари прости поете изђ двћ рћчи: као оио , н. пр. као оно што ти рече. А нада се говори: онђ в дошао овгшо као дћте ; онда се у чисто србскомђ говору сасвимЂ изоставлн као, и говори се: опђ е био дћте , када е овамо дошао; или: опђ е шште у дћтннству — или: онђ е тште дћте — или: онђ е јоште д1.тетомч> овамо дошао. Тако мислимђ , да би правнлпие поступали , када би пиеали колебка умЈ .сто колеека, зашто она рћчв има свои коренЂ у глаголу колебатисе. Тако и глаголи утопитисе и удавитисе, не имаго едно зпачшпе ; но када е ко погинуо у води, треба рећи: утопио се ; а кадЂ е ко погинуо стиспутЂ за шшо, треба рећи: удавио се, или удавл^нЂ е. Суштествнтелпима одђ овихђ глагола дае већЂ и самЂ проети народЂ разлику, и тако већЂ не говори удавл&пикЂ умћсто утоплћиикЂ. (више други ПуТЂ.) в. л.

С И Т II И Ц Е. №е то Бо;к1а волп, кадЂ лгоди едии на друге оруаие пОдигку. Зпкопђ е Бо:к!'( ЛГОбаш., обшта .иобавБ. — Воипа .иоде прави сурове и нечовечне. Властг. у руци"напрасптогЂ човека подобнае горећои буктинЂИ у руци лудогЂ човека. Каогодт, што халт.ине, кое необлачимо, молг>ци изгризу ; лађа , коа дуго у пристаништу леши , црви јои дно ћрогрнзу ; мачг. , кои се нзђ корица невади, рђа га изеде; поде, кое неодтичу, гадове ироизводв: — тако мора и вдна дрЈкава одђ леншвц нштела својои пропасти аа суерКтЂ ићн. Д. А в р а а м о в и ћ ђ.

А Н Е К Д О Т А. бдаиЂ господинђ посћти свога пр1лтелл, кои , да бм му шжазао, како е богатЂ, извади свое адиђаре, м!»ђу тима н еданЂ прстенЂ сђ два драга камепа ; одђ кои е еданЂ вредш три стотине , а д'руМи шестЂ стотина талира. Пошто е опђ ово каменК врло хва.ио, запмта га пр|нтелт>: Какву ползу вуче одљ тогђ камена? — „„БашЂ никакву."" — „То п нмамЂ друга два камепа, кол ннсу тако л1>па, алимного бола него та твоа ; зашто ми сваке годипе четнри стотиие ' талира приносе." — „ п Те би а