Подунавка Београд

г№ 27.

М Л А Д Е Ж И О Д Ћ Адама МицкхевивА. Безљ ДЈха и срца овде су мртва т-ћлеса! Твон ми, о младежи ! даи крила, Што надт, землБОМЂ 6 б 1 ме уавБЈСила Там' у раискЈи предЉлљ, чудотвориа Гдћ е сила охрабренн моћна; Гдћ новости дично расти цвкће , ЗлатанЂ наде гд г ћ образ-в облеће. Кога старостБ већг е помрачила, Нице спушта кои чело сорано: Таи некЂ сматра землго, указала Како му се предт. очима тамно. Тб1 младежи ! о ! тб1 се надт. землБОМЂ УЗВБ1СИ, и суицо -зрачнБШЂ окомљ Неизброина човЉчанства сљ едногЂ Продри краа гоииле до другогЂ ; Гледни доле и гд-ћ се в ^чита На гнуснБ1и таи хаосЂ магла спузлта: То е землн! Ено гле! изт. вода мртвБ1 нћнБ1 Ст. лгоскомђ како пузи цр†немоћнБ1и: Тимонђ , лдро, самЂ себи види се, За подлшмђ 1 оштђ стварма пашти се, Онђ се дигие, са†опетЂ утоне , Незна волне, нити нћга оне. К'о меурићЂ разлупа га ст^ћна; Да! 6б 1, преста, а нитко и незиа: То су саможнвци ! Знаи младежи ! Само е сладости У живота, кадЂ се сђ другимЂ д^ћли: Срце сладко непое радости Златна жица сх другимЂ гдЂ г' нест4ли.

I/ Млада браћо! да ! будимо сложни ! Срећа обшта ц 4 лб намЂ свЈго буди, Слогомђ силни, праваромЂ разумни , Сложни, браћо, све некЂ су намљ труди. И онаи е блаженЂ, кои падне, Кога ревностБ рано у гробЂ стави; Пре, нег' мету ревности достигне —• Паде л"! путЂ онђ лакша другомЂ кђ слави. Сложно само, мила браћо млада! Ак' и есу стрми, клизки пути; НекЂ уставлл насилство и слабостБ : Силу треба силомђ разтерати, А младостБ ће побћдити слабостБ! У колЉвци 10 штђ тко хидру сгннви, Као младићЂ центаура дави: Таи ће ;кертве и паклу отети, И са неба вћнацЂ славе снети , Проби тамо, куд' око непроби, Оно здроби, што разумЂ иездробн: О младежи! полетЂ твои е орла, Мншца твол к'о громова стрЉла ! Мишцу сложно свн став'мо до миш'це , Око св-ћта те обвимо ланце ; НекЂ на сдномђ срца пламте огнго, НекЂ на едномЂ душе пламте огнго ; Изђ твогђ зглавка тб1 нзкочи землБО , Бол^ т' красит' сада намЂ е волн, Ту ћешЂ збацнт' кору плеснивости , ЦвћтнБ1 с' лћта споменут' младости. И к'о што у царству мрака, см-ћсе, Живлби страстји лгото гдћ бише се, Бога силногђ едпа рћчБ текЂ: „буди!" Чнни, те св^ћтЂ тћлеснвти с' пробуди; Бура дува, пучина с' разлива, МракЂ изчезну, сунце осв ^ћтлБква: ЧовЉчанства у царству тако е,