Подунавка Београд

112

ти, творити, чииити. готовити. мучити се. Правилние е писати дћерг и дки , нежели ккерЂ и кћи када погледшш мало далћ одђ пасљ , и на све друге Славане.

П Р Б С У Д А. бданљ Пруск1и воииинђ бмо е ма смртв осуђснт., ербо е капелу поарао , кон е Ботородици посвећена. Како пресуду, тако и прошешб воиниково поднесу самому Фридричу. Воиникђ доказуе у своме прошенпо , да е Богородицу нћгова сиротини нко тронула, и да му е она казала: тбт имашЂ шесторо д!-це , конј тм обдрнгавати неиожешЂ, узми оваи адиђарЂ, кои мош капелу унрашава , мени е непотребант>, н га теби покланнмЂ. — Кралв даде дозвати четири католическа свештеника. ■— „Вћруете л ВБ1, да Богородица чудеса правити може?" „БезЂ сумнћ," одговоре ови. •— „Подпишите то изнсн'ћше!" — ЗатимЂ изда ФридрихЂ слћдугоћу пресуду: „У смотрешм излснћнјл доле подписанм четворице свештеника , кои потврђуго , да Богородица може чудеса правати, зато се смртна казнв оногђ воиника уншптожава. Но, мбј му забрангоемо, са смртномЂ каштигомЂ, да се никадЂ неусуди буди какавђ поклонђ одб Богородице примити." Д. АвраамовићЂ.

МУДРА II НРАВОУЧИТЕЛПА ИЗРЕЧЕНШ. (И зђ притча нзвео Тодорт. Вланћљ.) Путови небрежлЂиваца застрти су трнћмЂ; а ревностнв1 и мужественв! углађени су. У крнлу славе и среће, како наиманћ , тако и наивеће, мужЂ пристрастнми и иеосновано-злии, нроузрокуе и себи и ближнЂима пропасти и зла ; а благш, разумно-дуготрпелБивми и смиренми у будућноств укроћава. Болћ е гостити са зелвомЂ у лгобави безЂ лицемћрства, неголи са упнтанииЂ теладима и нганцима у вражди. Благопр ^нтша е частица мала са страхомЂ Бож1имђ , неголи сокровишта велика безЂ бонзни и правде. Учредникч. Мило Издано и □ечатано у Правителств

На свако време очи зле прјиа1аго зла; а праведне свагда управлћие су кђ добродћтелБИ. Срце право иште чуства; а уста ненаказанм уразумеваго зла. Срцу веселому лице цвћта; а сувише - печалному вене. Зло и и добро , слава и пропаств, и све одђ свћта лвно е предЂ Богомђ : како да нису и срца лгод1и? Кои нелгоби наказанЈе обличавагоћегЂ га, сђ мудрима е и добродћтелнима необходителанЂ и непристолнЂ. Наказан1е незлобивогЂ познае се одђ прошлости; а ненавидца обличеше скончава се срамно. Уста мудрБ1 свезуго се чуствомЂ , а срца нетаковБ! слабомоћна су КЂдобродћтелБИ.

С И Т Н И Ц Е. бдна едина покварена свирала у оргулБи квари цћло свиранћ; исто тако мозке и еданЂ рђа†човекЂ цћлу обштину покварити. Тко законе земалБске пази, таи е грађанинђ; тко законе природе пази, таи е човекЂ. Запина и пада сваши, кои на смртнимљ ногама иде. — Онаи е срећанЂ, кои брзо устане. Д- А.

ЗАГОНЕТКА. бданЂ слогђ е у целои ми речи. А значена два ти показуемЂ, У кући самБ свакои л наипречји, Но и варошБ знатну именуемЂ Г. 3.

НОВА КНБИГА. Чудновати догађаи Нгигга'апца Хаџи Баба. Одг Лкова Мор^ра. Сђ немачкога превео Лазо Зубат, ЧленЂ Соикта Кнлжества СрбГе и редовнип Членг Друштва Србске Словесности. Део првии. Свезка ггрва. У Београду, у Кнлжества Србскогг Кншгопечатнш, 1845. — На 8-ку, стр. XXVII., 172. и I 11 1Ђ ПОПОВићЂ. нои КнБИГопечатнви у Београду.

Ј