Подунавка Београд

119

гИу преноћЂ имати. ЧаршафЂ е тур. а срб. простирач*, простирка, понлва. 1органч> 6 тур. а срб. понриаачЂ, покриаало, ттпкровт>. покропац%. ћебе, кебе е тур. а срб. вунени иии струнни покривачг. Чорба 6 тур. а рус. и слов. поливка , срб. кхаЧ лат. ји8, срб. вареникЋ 2Веш(ирре. ИевапЂ е одђ тур. [)1,чи кебабЂ , срб. печен$. Лмма е тур. а срб. но , али. ШпметЂ ч тур. а срб. воскресенгв. Нбанге тур. 21и$1ап)>, уда.1 ћна, землн страна, далвни иут-ћ : отшпао н на нбану . често значи : на странг) , одт> куке. Белли , белли белли . или безЂ белли , одговара се турски , каво и н Кмачки ја, срб. встћ, истина: Овако по турски често и Срби у насг. одговараш. И одтуда сумнамЋ , да неће и збилп прои:мазити одђ овихт. турскихт. рКчЈи, зашто л не погтизавамг>, иако би се могло одт> бг>1ти производнти збилп, озбилн, озбилЂски, озбилЂностЂ , како неки веле. РахатЂ е тур. а срб. угодно, по волЂи , поволЂНо. ХаберЂ 6 тур. а срб. гласЂ , в<гп. Душекљ е тур. дои/екЂ , а срб. постелл. Баехлама е тур. а срб. значи сваку свезу , зашто глаголт> багхламак значи везати. СалтЂ е тур. а срб. самЂ, празанЂ. ЧичакЂ е тур. чичекЂ. а срб. значи н,в%тЂ. ћупрГл е тур. а срб. л1остђ . Чесме е тур. а срб. источникЂ, студенацЂ, кладенацЂ. ћитапЂ е тур. китабЂ. а срб. кнЂига. КапакЂ зову турци, што ми поклоппцђ. Кут1а, тур. куту, н1.м. ©оГс, слав. повчежецЂ. Б о 6 ћ ми нигда не чини добро , када га годђ емт., изразкеше е м1.ч. а срб. бобт. ми нигда не прг/г —•. То в нуждно за хармонио : правилние се каже србскн : то е нуагдно харлгоши. То е за нпсђ полезно; прапилние се кагке: То намг е полезно. Н самг> на васЂ дуго чекао; правил-> ние е: н самт. васЂ дуго чекао. Што сам-Б годђ 0 Петру говорио, то могу и о Павлу потврдити; своиственние е: — то могу и о Павлу ре/ш , казати. О нђ нн може ту казнћ издржати , и то е германисмЂ, а србски: — претрпити, поднети. Ти ну ниси благодарио за указану милостЂ • правие: — на указаиои милости. То е за васЂ зло правие: то е по васЂ зло. Нвиова е стварЂ зло испала; чистие србски: зло се сбила , догодила, свришла окончала. Овде се држе упрагкнетн у музики; правие: —• биоањ —ПростЂ човекЂ много држи на санг: чистив србски : -— много уважава, ц$ни санЂ. ђорђе много зида на свои разумЂ; србски: — много се осланп на —- или много се узда у свои разумЂ. РКЧБ валати узима се у наст> у различномЂ сиислу: То валп, умћсто: то в добро; то не валл, умћсто: то ни в добро , то е зло. худо; валл Ми ићи, умТ.сто : треба ми —; онђ сданЂ валл за двоицу , умКсто: — важи — валл да в , или млђ ла в, умћсто: може бити, да в; и прилаг.

валлнЂ човекЂ, неваллла, неааллна игоиа , у м !.сто добарг, — зла —; па и ако е много распрострта ова рТ .чб по езику србскомЂ , ничимђ манћ, кадЂ е ни е наићи у другима слав. диалектима, а и у србскомЂ ни е !ои изнаићи корена , мислимђ , да е узета преко италшнаца, и ^ранцуза одђ латингкога л а1<'1., На мћсто: рђава наравЂ, рђаао срдце, треба намтз употреблннати у кнвигкевномЂ езику : злн- иарат., зло срдце; зашто у правомЂ смислу рђаво е само оно , што е зарђало; и Фисическа рђа могла би се узети за морално зло само у весма преносномЂ смислу, и не реалномЂ езику. Л незнамЂ, каква е сила бнла ХрватомЂ, а за ЈЉима одђ некога времена и Србл 1>мђ , писати породица , када ми сви за рћчг. фа.нилил имамо доволђио замћна, старм .\ђ , чисто славенскихЂ рТ.чЈи: кол%но , племе, коренЂ, лоза, родЂ , крвЂ; и када породш^а, образовано како и богородица , пређе би могла значити породилЈо неголи фалгилит. Бити беЗЂ родители, и бити безЂ имана две су у свћту, сасвимЂ различне ствари ; и зато треба да се и у езику сасвимЂ разликуго. Сиротче е Србину лице, кое не има или отца, или матере , или ни еднога ; прилагат. сиротаиЂ, сиротна или сирота , сиротно или сирото. СиротинЂскт отацЂ онаи, кои носи бригу о такима лицама ; сиротинЂски новци оии, кои принадлеже такимЂ лицамЂ, Свимђ овимђ е коренЂ сиршп. И зато када намћравамо означити лице, кое се лишава иманн, не треба намЂ гшсати сиролга сиромашанЂ човекЂ , сирота у кена, сирото дете, агт ; сиротинн, сиромаштво ШгшиЈђ , но оскуданЂ, убогЂ, худЂ неимућЂ човекЂ, скудостЂ, убоокество, неулгућство ништета. Правилиие е по моему мнћи|Н) таштитисе, неголи паштитисе. Правилние пестница, неголи песница , зашто недолази одђ песЂ , ио одђ пестЂ, плстђ, старославенске рћчи. Т е овде пропало како и урћчиа крстЂ, прстЂ, постђ, гостђ , радостЂ, жалостЂ и т. д. кодђ некихђ Србалл , кои говоре : нрсЂ , прсЂ, посђ, госђ, радосЂ, жалосЂ.

РАЗБ16НБШ КРЧАГЋ. ПАСТИРСКА ИГРА ОДЂ ГЕССНЕРА. (Ст. Неиачкогт. н Французскогт,.)

бдаиЂ козоиогми Фаунз> ? лежаше опруженЂ у дубокомЂ сну подђ растсшЂ, и млади га па.