Подунавка Београд

120

стири видоше. Даи да <"3 свкжрмо о дрво , говорау они, па ненЂ намт> одпева пћсму, ако оће да га одрешимо. И кадт> га превезаше за растљ, бацаше се на нТ»га сн опалим!> жиромт», докћ га не пробудише. Куку , гди самв л? рече ФаунЋ, и зеваше и протезаше руке и свое козћ ноге: Гди самћ? Гди ми е нрчагЂ? Леие мене ! гле гди леже црепови одђ наилепшегљ крчага! Н)че кадљ самв овде П1ан«> посртао, раз610 самв га. — Но ко ме свеза? рече онђ оозирући се, и зачу шумно цереканК пастира. Одвежите ме момчадт, повика онђ . Нећемо те одвезати, рекоше онн, догодт. намЂ не одпевашћ какву пћсму. Шта да вамЂ певамт>, мастири, рече Фаунтз. О разб!еномЂ крчагу певаНу вамЂ; посадите се око мене на траву. И пастири поседаше око нћга, и онђ кликну: Онт> се разби, онђ се разби, наилепшш крчагЂ! Ево гди му лежи разселно цреплћ. ЛенЂ бмнше мои крчагЂ, мое пећине наилепппи нанитЂ; и кадЂ бм кака†шумскји Богђ пролазЈо, увекЂ бмн пов»;као: Оди се напи, и огледаи наилепппи крчагЂ! Та ни ШпитерЂ иа наивесел10и части нје имао лепшегЂ крчага. Онђ се разби, о онђ се разби наилепшш крчагЂ! Ево гди му лежи разсенно цреплћ. КадЂ се другари мои кодђ мене скуплнше седисмо око крчага. Писмо; и сванји на кога е редЂ дошао да ше, певаше иа истомђ изрезану истор1Ш. кол е нћговимЂ устнама наиближа бмла. СадЂ не шемо вшше, браћо ! изђ крчага, садЂ непевамо вмше исторјш , кон е свакогЂ устнама наиближа. Онђ се разби, о, онђ се разби, наилепппи крчагЂ! Ево, гди му лежи разсеано цреплћ. брбо на крчагу бмло е изрезано, како ПанЂ чудећи се виде, како се наилепша Нимфз у обузимагоћиМЂ наручнма у шапутавдћШ рогозЂ преобрази. Онђ одсече карабе , одђ трске нееднаке дужине, и залепи ш сђ воскомђ , и на обали узЂ нби жалостну поп1>ваше пћсму. ОдћкЂ чу нову свирку , и одзиваше е зачуђеномЂ гато и дубравама.

Алђ опђ се разби, онђ се разби, иаблепцпи крчагћ! Ево гди му лежи разсенно цреплК. ЗатимЂ стои НЗпитерЂ у лику белогЂ бика на леђи НимФу Европу по таласима односећи. Она разплакана крши руке надт> главомћ сђ кп« разплетенимЂ власима несташни зеФири играго се, предЂ н&им-ћ ступага Амори на вћрни дедфини ншећи и тихо осмеивашћи се. Алђ онђ се разби, онђ се разби наииепипб крчагЂ! Ево гди му лежи разселно цреплћ. И дичнми БахусЂ бмо е ужлћблћнЂ. Онђ е седдо подђ чардак .помЂ, и НимФа десномЂ рукомђ дрн «ећи пеарЂ , за кимђ устне нћгове гореше, узЂ нћга сталше. И предЂ нђимђ играли су се шаренкасги тигрови, умиллвагоћи се ели еу грожђе изђ руку Но онђ се разби, онђ се разби, наилепш1и крчагв! Ево гди му лежи разсеано цреплћ. Одзиву потужи се луговима, ндикуи се Фауну у пештери , онђ се разби, онђ се разби , наилепШ1и крчагЂ! Ево гди му лежи разселно цреплћ. Овако пћваше ФаунЂ, а млади га пастири одвезаше и сматраше сђ удивленјемЂ црепове у грави. МиланЂ Петрон1евићЂ.

ЧУДНБ1И ДОГАђАИ. (Ст» НемачкогБ.) У францускои е скоро еданЂ жалостнми догађаи некои гоепои КарвисЂ, 91 год. старои, и последнЂОи Урзулинки калуђерицм, живота стао. Ова госпол живила е усамоћи , и увекЂ е велику ватру ложила. За мало довуче вкђ мириСЂ изгореногЂ платна сусћде. Уђу у нћну сОбу и страшно се позорје покаже. Тћло несрећнице бмло 6 сасвимЂ ууглћнЂ претворено, а на нћму одђ алвина ни спомена ше бмло^ Завћсе и покривачи кревета бмли су такођерт> изгорели. Ммсли се, да е ватра алвину ове госпое обузела, кадт> е свон> каФу приуготовлнвала. МиланЂ Иетрон1евнћ'1>.

У пређ. Ч. П. на првом' образу ладвв; 1н родг; полв« читатн валл.

Издаао и печатано

УчреднибЂ М и л о ш т. Поповн ћт> у Правнтелствеиои Кнћигопечатнви у Београду.