Подунавка Београд

130

1««'

Л самв предузео за примћрт. неколико таковш рћчш навести, кое се, колико ми е познато, само у мКсту мога рођенл, Вршцу , говоре, или коб се по другим-в мћстима ређе чуш , а одђ какове су оне важиости , нена саме освћдоче. Клњкати , обично муллти. Мулнти значи рукама гнћчити, а клгокати особитмм-в оруд^емЂ, кое се клгокало зове , а не мулпло. О дђ глагола клгокати чуе се и по другимт. мћстима суштествително кл1окђ . Плизимт, (обично клизимг) КоренЋ рћчи клизити а незнамтЈ, а за вредноств пиизити емствуе ми славенско поползнути. Говори се у Вршцу и преносно: оплизо, место пропао, умр'о, нестало га. Титра (у Срему пилакг^) ТитранТ. е обична дћчина игра у Вршцу сђ петг. ма.1В1 камичка или четвороугалБнш 5 комадји лћпо угиађене цмгле, кое се титре зову. Обично се чуе 10ште: титрати се сћ киме, и то преносно; али у правомљ сммслу као и суштествително задржало се у Вршцу. ТулузЂ (у Срему чоковт,). Цћло стабло , на комђ кукурузЂ расте , зове се тулузина , (тако се на пр. каже: тулузиномЂ стоку ранит«) оно пакЂ парче , гдћ су зрна усађена , кздђ се кукурузЂ окруни , зове се тулузг. бли ово болћ него чоковђ или шеиурина , лако се може вџдити. Лреца†(обично кудравг). Кудра†е онаи, кои се н!е очешиао, или комо е коса гргуласта али онаи, коме е коса оштра и ситно уковрчена, (сгЈзриз) зове се крецавг. Качка болћ скачка (у Срему пилкцмка). У Вршцу се обично зове кача едно кратко дрвенце , заоштрллто и сђ едре и сђ друге стране, по коима се штапомЂ удара, те одскаче, (опетЂ игра). Н самЂ држао , да е ова рћч*» Влашка, ерЂ се при игранго Влашки и брои „кача уна, кача дои, треи, али кадЂ самЂ одђ Влашке дћце у Карансебешу чуо качка , лако самЂ се увћрјо, да е рћчЂ Србска, одђ скакати. Да пакЂ у ВлашкомЂ езмку много рћчш има Србски, кое су се кодђ насЂ изгубиле: као: часу ( сзтђ ) куго (ексерЂ) подђ (таванЂ) трнокопЂ (будакЂ) а самЂ вданЂ путЂ ународномЂ Листу напоменуо; ио садЂ самЂ наумш све рћчи Србске покупити, ков се у ВлашкомЂ налазе езмку.

СалутакЂ (обично шлзоиакг) СитанЂ бћлни: болћ жућкастми каменЂ, на подоб1е крупногЂ пћска зове се гилтонаиг , а ве .шкш се зове сллутакг>. Личимг (у Срему паликувмг-). Личити доводимђ одђ лица, а на.шковати одђ наиичн, б<>лћ е дакле личити . сђ протегиутБЈМЂ првммг слогомђ. Мацшно злато. У пћсковитомЂ камену налазе се танке нћке таблице , б1>ие или жућкасте, кое се лако сломити могу, и кое се у Вршцу зову: Мацмно злато. Бултиа (сова) ово е наименоваше по природи дато. Првача. Оиаи, кон е што првми учинго, зове се првача. Употреблава се и глагоЈЂ првачити , а самБ првач1(), онђ е првач!о н т. д. Л/ашка. Одђ измашити постои суштествително магика. Тако дћца обично, кадЂ се лопте играго, брое машке. ТрепелЂка (петелвка). Волимг или волемг. Рћчв се ова употреблнва у мћсто „имамЂ што радо" у степену положителномЂ; у Вршцу се узима у степену сравнителномЂ , и значи ша!о , н. пр. н милуемЂ и Петра, а.ш во.шмђ Пав.т; волимђ Француза него Енглеза. Обга. (гоч>ка). Да е ГОФка Србска рћчЂ, а не 6б1 смео добарЂ стаати , обга , чини ми се, долази одђ обвЈвти, бмће дакле прави.пп'б обега као и обволкг (о 6 онкђ). Смрека (вена). Оволико засадћ. КадЂ бм се изђ св1*го предћла манћ познате, но чисте и Србске рћчи покупи.че и издале , ше сумн-ћ да бм езмкЂ нашЂ МН01-0 Д0610. Тако бм добро бмло, да се покупе гдћкоа наименоваша села, мКста, рћка, брегова и т. д. кон иначе нису у употреблешго као на пр. Враче†Гаи, широко било, избиште, средиште, честинЂ, желћзникЂ, домогледЂ и т. д. На оваи бм се начинЂ езмкЂ Србскш нко обогатнти мого, добивши рћчи не туђе, или измшшлћне и начинћне, него свое рођене, кое у народу леже безЂ употреблеша. I. С. ПоповићЂ.