Подунавка Београд

136

Хр^стомЂ , нао млад*>нцемЂ у наруч1нма , кого в икову ЈнивогшсацЋ Г. Д. АвраамовићЋ за икоџостасг> соборне Београдске црчве доврппо. На ову дакле икону односе се оне нћгове рћчи у четвртом-Б, иетоиЂ, шрстомђ, оедмомт. и осмом в стиху: Богђ прегр.1 1> н ;> у певииммн наручјима дћвице смешећи се сма^ ра св 1> тђ , сматра >кивописца , — кистђ. Л мо.шмђ Г'. Сачинитеин, некЂ разсуди, е ли то изражеше на свомђ мћсту. Та друго е то, хвалити вештину јкивописца, а друго то.шовати значенК и характерт. изобранЈеногЂ лица. И л молимћ , е ли то сходно, освећену идего едногЂ Бога у тако злочесге и двоммслене рћчи облачити ! Л мб 1 С л»шђ, да ни педесетми нје разумео Г. Сачинителл, шта е хтео казати са наведенвшЂ стиховима. 'Гребало е изредноств поменутогљ изображен1н похвалити текг. као производЂ живописца; ерЂ то е и намћра Г. Сачинителн бмла , а кадЂ е хтео уедно и да га изнсни, требало е или подпуно изаснити, или сасвимЂ обићи. Света црква има евое единствене рћчи и образе, коима се елунш, кадЂ хоће да означи разне степеие возраста 1исуса Хр1ста, као и характерЂ Богочовека у разнммЂ положешвма , а то треба наипре знати, па се по томе и управлнти. ГаврЈилЂ П о ii овић ђ. ПРИМ1ТБА. Сђ више страна разумћвши, да е о моимђ у пређ. Ч. П. печатанимЂ стиховима н1.ка реценз1а написана и у печатнм дата, за избЈ.ћи свако дал1. одговаранћ, и купно за оправдати се што скор!е предЂ читатћимЂ свћтомЂ, хитимђ облснеше поменуте пћсме изложити, како бм се садржаи сђ оне точке посматрао, сђ кое валл. Сл. Учредничтво умолавамв, да бм у истомђ листу, гди ће и та рецензјл 6 бјти , и облснен1е мое ставити изволило. Богђ ста вђ сонмћ Боговђ . Пс. 8. ст. 1. и 6. Вогђ Боговђ Господв глагола. Пс. 49. ст. 1. Ови су Богови дали живописцу Аппело†кистђ , да слике ншове (Богова — светаца) сгради; оваи нђи све у едногЂ —• наравно Спаситела • —• кои е животђ св1к) нби —*) спон, кои иакЂ ; , смешећи се художеству, вели: художникЂ

*) . Кт> Кор. Г. 3 5. ст. 12.

10ште ние у стато оно, што онт> може, чинити,' т. е. смртноме безсмрт^е даровати; и то е валБда таква истина , ко!ои ни Г. РецензентЂ замћрити неће. •—• Черте благостн, чарте внспрености и све, кое е живописацЂ у едно споити и извалти труд1<> се , начоде се красно изражене на икони Богородичнои и Христа Спасителн тано, да му е овои умнБ1и радЂ све проче, т - е. иконе светиетла и свјш умотворнм изображен1а превазиш'о. — Безсмрпе даруе Спасителв души а бессмртнни споменЂ имена потомство. Што се пакЂ поетически изрази, као н. пр. спои, гле, и тнм' подобни , као и сама речв ,,Богови" кодђ мене налазн, то ни е ништа ново, ерЂ а као прочи стихотворци нећу се болти за лшбовв реценз1е, оно поетски а не прозски казати што се по П. рећи сме. Да су ту речг. ,,Богови" и ШиллерЂ и БиронЂ и пунЂ нзичесши полубогова' Мушицкш с' похваломЂ употребллвали , ни е кодђ читагоћег' кн!.иге публикума ни каква таина. А у коем' смислу ДавидЂ ПророкЂ богове узима, л се несумннмЂ, да е и Писаоцу РецензЈе познато. Толико за лшбовв и нужду. Честг. свакомЂ Рецезенту, кои умно и вешто разглаголствуе. К. С. ПоповићЂ.

С И Т Н И Ц Е. После Бога почитуи владћтелн. Онђ в одђ Бога поставлћнЂ, да добрвшЂ поредкомЂ и правдомЂ државу управлл; онђ свуда разпространава дћлтелностБ, припитан1 "е, и безбћдно станћ Јкивота, и овб1мђ подобна. Благостанћ свое државе , то е добромЂ владћтелш прва мбјсзо ; — сва нћгова предузиманн на то мораш да теЈке. Нћгове уредбе показуш нравду и мудроств , и н ћгови поданици угкиваш радостно и задоволћно плодове свогђ труда. — Онђ неради самоволћно изђ свое главе, него пБ1та и слуша мудре свое совћтнике. Науке и художества цвћташ иодђ вћговомљ за* штитомђ; онђ лшби отечествене Музе и подпомаже даровите младиће. Нћгови су сннови наден ;да држави. Оз 6 илје.ностб е у нбшвомђ лицу, и човеколшб1е пламти на нђ 10 ви образи. Д. АвраамовићЂ.

НОВА КНћИГА. Корнелш Непосг сћ Латинскогг на СрбскШ преведенЂ Матееемт, Костичљ , Парохгв Н. Садске при цркви Алђмпшкоп Ад м ини с тратор ом7,. Печа• тано писменима. вдове Катарине Лнковићт, у Но• вомЂ -Саду 1845. •— На 8-ку, стр. 196.

» Учреднии. Милошђ ПоповићЂ. Издако н аечатано у Правнтелственои КнћнгопечатнБн у Београду;