Подунавка Београд

154

ти немон.е. Са свет1>шт> страомв хтКло бш се о паметнијцима и ммслима древнм времена да се чувствуе и разполаже. Особито су сва доношеша и казмвани од 1 ј кога му времена драго врло знатна за исторно , ако и не за време , о коме се представлн и говори , али су сви догађаи знатни за оне, кога се такови тичу. Древностб Египета по сумателномЋ временочисленио мозке древност!. аз1нтски дргкава претећи, или се дае, еднакостБ мб!слити ; сама Библ1н дае намЂ одт> части прва опредКлГ .на извћстЈн о Египту: опетћ зато емствуе намв положенћ А316, збогљ опредћлћн1*н производа , буд^ћи е у лћпои Аз 1и , мжно у соразмћрнммљ частима узетои , човечесн1И з;ивотђ пре у движеше дооД10, неголи у глибовитои долини Египта (Миссиру) , доцн1емЂ поклону природе , кон е само чрезЂ човеческу ревноств привол кна, човеческш јкивотђ обдрЈкавати. И ако нам -Б е дозволТ^но изт. сравнћнјн производства народногг. буди што црпити, онда се видн изт» осооитогђ лицезрћн1н Аз1е , да се о дублБОИ древности могке рећи. Богатство Азје е морало рано човеческе потребе пробудити , будући е оно такове подмирити могло ; гди су пакг. обилне иотребе , и задоволБСтво се наоди; онде се лгади и скуплан), за достигнути свон) цћ.ш, и осигурати свога до6 бјтб . Таково шшђ саединћнје лгадства производи дра;аву, нушдно одцћплга« лгаде одђ многи ствар1и, почем -б се пританЈан)е неколицини дозволава. Али желн, да се потребуе, све више и више расти, та желн се само онда задоволнва, кадЂ се мКнннК чреЗБ трговину уведе, и е ли трговина само порастла, онда изискуе сагазт. цћлог-Б свћта. Одатле се може богатство Аз1е и пређашнБи сагаза сб државама као наидрев1пи сагазх. трговине изаснити. Изг. начина пакЂ коимђ е одђ АзЈнтсни народа трговина у великом -б количеству морала бмти вођнна — т. е. чрезЂ караване —, може с еразумети, како су тако раио и вароши у самимЂ пустиннмја произишле, кое су се у већимЂ и обстоагелншмЂ нромћнама обдржавале и разпространнвале. Гдћ су пакЂ наидревн1е државеипрви владћтелБИ 6 б 1 ли, то нико незна. Збв1Т1н и имена изђ сасвимЂ разногласнБ! земалн и времеиа морала су у коздномђ приповКданга совокупно смћшана и промћнћна 6 б1ти. Инд1н е по наиболБОи прилици врло рано ■— ко може рећи, наипре! лгаде и производе познавала и разпространава-

ла; али тежко ће се и сада достигнути, међу слабБ1МЂ знацима, кои се у сравнћнјга нндискогђ езБн:а и мудрости каснји времена са езБ1цима и наукомЂ прочи народа успоређуго , да се путЂ нађе. И кадЂ су у внутрености Аз1л лгоди рано започели сагозЂ државнБШ производити, ималн су и ти сагози по правди землК кратко бнће; као да небБ1 знакЂ народнми у теченно времена изгубити се могао. Сурови смнови пустБ1нн и планина, пуни снаге, тумарагоћи гомилама, већЂ чрезЂ трговачке караване са ^ижнбимђ богатствама познати, нападаху на и разорише нБ10ву владу, установише нов* државе, започеше еданЂ у начину новђ живогђ и под ложише се скор!емЂ и нКжтемЂ вкусу дотле. докђ они другимЂ гомилама изђ пустоша или брегова на истбш начинЂ НБЈову владу нису морали уступити. Ода гле се понн , како е умно производство у тима државама произтећи могло, безЂ да е умЂ дал1. дола:по, и да е државно стаи!. слободн1е постаило. Али се чувствовати може, како се е опоминаше на старш времена могло заборавити. 6 ли таи губитакЂ сожалћшн вреданЂ , мо ;ке се двоумити ; кадЂ су пакЂ за времена цара Александра великогЂ лгоди живили , побуђени ХеродотоиБ1мЂ вмсокимђ историческимЂ умомЂ, удалћни одђ собствене користи, к 010 мђ су Грци страно презирали, или су пакЂ пренебрегавати обичествовали , то се могу пуне чудеса лепоте востока нама на сасвимђ другш начинЂ иредставлати. КадЂ се пакЂ помшсли, да у природи државнои почива понаивиин*, за сигурностБ противу свашта тежити, кон истои неприпада , дал!'. кадЂ се разммсли , да сурови лгоди више су чрезЂ такову природу привол1'.ни радити, дадржаву утврде, него што разум!.ван), и далћ кадЂ се разсуд^, куда ду5;Ђ трговачкји приморава , и како се е мало у разнимЂ временима о величини и станго землћ разумћвало, тако се мо свои прилици поннти да«, да су владћтелБи таковм држава кђ великомЂ разпростран 1тН1'го тежили, као и за освоетемЂ цћлогЂ св1.та, и то се е видило на еданпутЂ достигиуто, ипакЂ нетреба да се чудимо', што су такове државе и пропадале, како су кралћви престаили осволчи бмвати, онда « вКчита природа гледала границе да воспостанови , што е свирћпство и превртлвивостб човеческа преокреиула бмла. 6. ВукаиловнћЂ.