Подунавка Београд

I«* С ОО

с м б с и ц л. Наибогати« езнкћ у Европи всте непрекосдовно бЗћпст> Баск1иск!и (еакпага). Г.чагоии времена у овомг. езмиу имаго еданаестЂ наклоне1па ; а одђ први 6. наиионеша има свакш по 6. времена. Сваио причаст1е мЈ.ма се по Форми у 16. различнм падежа , а све шштђ и непромћниме у данашнћимЂ езмцима части говора: као предлози, нарћч!Л, међумет!а — у нбјовимђ склонешнма немаго крав. Свако пакЋ суштествително има 12. рмзличнв1 падегка , а свак1и првми падегкЂ (1\от1паиуи8) има 6. различнћ! степена. И тако н. пр. Отацћ зовесе а 1 I: првни падежЂ другога степена естћ а11агет, отчинђ, принадлеЈкећи кђ отцу —и овбшђ начиномх. далћ чакт. до 6. степена, кога 7 падежЂ има , савћстно рачунагоћи, 42. писмена, сирћчв: а11агепагепагепдашсасоагепагепагепаге^шт. Названћ свакога дома промћнгое се сходно по нћговомв полоЈкешго , буди то 6 б 1 ло међу две улице , буди на еднои само улици, буди на раскршћу, на сћверу или на гогу , спроћу вћтра, или кагно му драго, у коемЂ свакомЂ одђ овм случаева другЧ1е се зове. ГраматикЂ БидасветЂ изнечпо е, да ако езнкЂ ФранцузкЈи има 2,119.000 слогова, то езмкЂ БаскЈискиЧ има и ввпие одђ 1 .592,000,000. — Обратимосамо вниман1е на то, да свако БасК1Иско време на 26. начина мћннти се може. Славнми испмтателЂ езмка ХумболдЂ држи, да езБ1КЂ Баск1Иск1И чини се збогЂ свои граматически Форма да е езмкЂ, кога бм више него икои друг1и за првобмтнвш обшт1и праезмкЂ валало сматрати. О.

с и т н и ц е.

Г\

Треба се чувати онк! лгод!и , кои особито благочест1е показуго , у сваиомЂ разговору и у маленкостима, непрестано се на Бога и Христа позиваго. — Великш познавателв срца човечески, ШекспирЂ, рече негди: се често догађа, да е у човеку наипобожн1ега лица, и ваикротч1ега движен1л, ђаво у срцу." — Врло ис1?инито примћчаш'е , кое се слаже са искуствомЂ. — СосудЂ, кои звечи, лмачио е празанЂ , и човекЂ, кои свагда о Богу говори , заиста га у срцу нема. ЈКивотђ човеческ1и подобанЂ е позориштнои игри; прва е частћ младоств, и зато е свакш на нго внимателанЂ.

Недржи наидужш ашвотЂ за наисрећнш, него само онаи, што е на наиболћ одданЂ 6 мо, Искуство е кнБига живота у оригиналу. 6змкђ , као мачЂ, незаЂрђа у женскои глави. Богатство и лћпота то е обсена , то е нижена, коа се Бога бои, то е наивећш

шта

дарЂ неба. Онаи е човекЂ заиста добарЂ , у комђ несрећанЂ човекЂ повћренћ има. Често лгоди бћшаго гори, него курлци ерЂ курнци ненаиадаго на иодобне себи. Стари су говорили: остани у отечеству и живи честно ! а садЂ многи говоре: остави отечество, пакЂ живи како можешЂ I Лакомв1слени се лгоди лако повести даго, као што се и празна бурадЂ лако покрену. ЧовекЂ великога духа мора и силу карактера имати. — Тко Дннено†ФенћрЂ има , мора и нћго†жезлЂ имати. Д. АврамовићЂ.

острегателно-иоучителна умствованл старБ! мудраца. одђ Ант. С лавун.

\Ј

Удри ЗМ1ГО по глави , злотвора рукомЂ, н две ћешЂ одопудЂ користи имати: ако зм!п цобћдн, нестатћн ти злотвора, а акозлотворЂ надвлада, нестатће зм1е. Има ш хилндама, кои посао траже, али између овм едва се текЂ нћколико нби нађе, коа се посла приме, када га нађу. Ово е доказателство, да ш«ђ слабо срце за посломђ гине. Неблагодарноств е изродт. пакла (нити има рћчји, коима би се она подпуно изобличити могла*. Небуди дакле одђ онб ! отровнм ћудЛБиваца, кои увреде у каменЂ , а благодћлн1л у песакЂ урезук). Изђ примћра знамо, да е доброчинство и лавове на прнзнателноств опоменуло, неблагодаранЂ дакле човекЂ гор1и е одђ свакогЂ зв »-ра.