Подунавка Београд

172

ВћрномЂ друигтпу абарт. учинише, бремш писмо предадоше , брбо глава Нгодини беше И начеининћ ц Г .логћ округкЈн; КадЋ онђ виде, што му кнБига каже, Гди га кпвига на меиданЂ иознва, Да се брани устављ и правица, 6рем1и мило небмнше, Аии му се ино немогаше, Брке гризе, оружћ полаже, Одриче се чина и зван1н , Да се прође бон и меидана. Одатле се птице подигоше , И ћупрш абарљ учинише , Витка своа крила уздигоше, Те ео скоро птице преездише, Параћину шеру допадоше, Башт. до двора главна капетана, По имену ђорђевићљ Богдана. Ал' Богдана доиа небвшше, Кусатога ђогу про.чхаше; Изшетала лгоба Богданова , Изшетала, па 1и запБ1тала : „Бога вама, дв1е птиде вране, Одкуда сте одђ кога ли града, ^УД' идете, кога ли тражите?" „Госпо наша, лгобо Богданова, Мм тражимо Богдан' капетана, Но мм нисмо дв!е птице вране, ВећЂ смо, госпо, два брата Србина Изђ Трнаве села поносита, Дв1е слуге одђ два господара, Кои траже сиротиивска права, По имену Вучић' и Аврама, Што ће права даривати нама, Шго су у два изпросили цара, Александра да учине кнлза И Србш главна господара, Кои ће знати народљ управлати, И Србину свакомЂ свое дати, Нечинити пизму и освете, ВећЂ све точке, што уста†имаде." 1оште они у рћчи бмаху, Ал' ето ти ђорђевићЂ Богдана, Ето, побро, змаа капетана, На ђогату, конго помамному, П одђ ншмЂ ђого дурновито скаче, Землго копа, баца на колаче, Покрш га црномЂ међединомЂ,

Зауздао ђемомЂ одђ челика, МамузомЂ се неда додирнути, Окреће се и тамо и амо , Бћлу пћну преко себе баца Окол' нћга пара се узв1н ; КапетанЂ се по ђоги повЈн , Ко аждаа по му гну облаку. Хвала Србу оваквомЂ гонаку! Два га Срба познат' немогоше, бданЂ другомЂ таино говораше: „Но брате! аловита мужа, Страшно ти се по ђогату пружа, Рекао бм одђ старн гонака А именомЂ Страинићу Бане, Но е турскогЂ рува и оружн, Бћо салукЂ надЂ очи стакао , Камед1а пала по рамена." Вели еданЂ: „Теби Боже хвала, Н1е л' ово одђ Удбине Рама, На когђ тужи С1ен1 .ска краина?" Други каже. „Будалина Тале, Ил" одломакЂ Релћ одђ Пазара!" Тко бн чуо, пак' невћровао, Нека пнта великога мужа, На когђ СултанЂ свого руку пружа, БашЂ Вучића Тому Пеширића И сву Србску воиску око цркве ПоредЂ шера и старе столице, Крагуевца и Дуда равнице, И одђ цркве поредЂ Лепенице, П одђ МетиномЂ брду .поравнице ; И некЂ пв1та на друму Сушице, 4 И одатле на полго Петровцу, И Жабару тесноме Богазу: ПакЂ ће познат' ђогу и Богдлна, Вреди л' штогодђ Богданова шала! —

КНБИЖЕВНА ВЂСТБ. О дђ некога времена почеле су кодђ насђ издавати се многе кнвиге, кое су одђ обштега интересса. Тако међу другима ови дана ће изћ печатнћ изићи одђ г. Димитр1а Теодоровића преводЂ гласовите Коларове кнвиге о кнвижевнои узаимности славлнсви племена. ЗатимЂ е г. Павле 1овановићЂ обав10 Србску Грамматику, коа обриче доста добра бнти, ако и не башЂ сасвимЂ савршена. Ово е добарЂ знакЂ кнвижевне марлвивости у Срба; али списателБСка ревноств безљ ревности публике слабо ће користити, Обе треба да се саедине, па тако народно благо подишу.

З^чредник -б Милошљ Поаовић-в. Издано и печатано у Правителственои КнБИгопечатпБИ у Београду.