Подунавка Београд

182

варнл, бугар. гутвакт,, покварено мутвахЂ. У Србалн тежака зове се жена , на кош е редљ дошао готовити еиа, редуша ; а ко о сватби готови, зове се простачки варимесо. Ада е тур. а срб. островЂ, острово. Еири е тур. а срб. кривг,, и одтуда гера и изгерио се , срб. кривовратЂ . искривл ^нЂ, искривго се. Алатт» е тур. алет% , срб. орудје. блчи е тур. а срб. послаиникЂ (посленикљ). Амма е тур. а срб. но: н. п..амма ние тако. Аплђкђ е тур. а срб. м^сечно: н. п. мКсечна плата. БарутЂ е тур. а срб. прахЂ, пушчани прахЂ , подпрашити пуш.ку. БакЂра в тур. а слав. мкд &. БахшишЂ в тур. а срб. дарг, иадкадт> напитакЂ. БардакЂ 6 тур. а срб. крчавЂ, водоносЂ. Тур. бурн* значи носђ; и одтуда бурнотЂ значи духанЂ за носђ , кихалоЧ БаталЂ е тур. а срб. оветишло, опало , запуштено. БенЂ е тур. а срб простакЂ, простачки : н. нр. бено една ! беначе! Пеливант> е тур. пехливанЂ, а срб. огласител г>, гласникЂ, нћм. ^>сго1&. Барнкт. е тур. бапракЂ, слав. хоругва, срб. застава? по рус. прапорЂ , прапорацЂ , прапорче. Бркљ ће бити тур. 6 опђкђ, срб. наустнице. Тетв е тур. а срб. по грч. монастирЂ. Апсђ е тур. а срб. тамница; апсеникЂ тур. а срб. суокникг. Пише се и милостивом*, и мнлостивоме, и милостивому Господину. Милустивом^у зато е, реко би, наиправилнше ,што е наиблигке снимћ славенскимтз диалектомљ ; што ту нма сличноств, да се окончава, како и н-ћгово суштествително на^ и што добро стои како пуним -ћ прилагателнимЂ, тако и усћченимЂ,н. пр. ни мудрг/ теци, ни луд^остави. Милостивоме у Дат. чини се зато добро, што се евршуе буквомЂ е, кон е наиблагогласннв међу свима самогласнима; но сђ друге стране едно не и«а оне сличности у окончанпо са своимђ суштествителнимЂ — друго буква е нне постоано окончан1е прилагателнимЂ именамЂ у Дат. бдин. н. п. не моа;е се рећи садашн !.ме, дуииеме , настагоћеме, наставшеме времену, нарочито што едно е иде предЂ падеашнмЂе •— наипосле што е у Дат. одступа одђ духа обштеславннскога езика. Милостивомђ у Дал. бдин. лишава се свега, што смо напоменули, то сстб и характера славанскога, и слнчности, и б.1агоглас1н; и само у Сказ. бдин. стои добро. Но наишаренин е неправилностЂ, када се ово све трое, како и бива , измеша, н. пр. н сам*. нашем® доброме и милостивому господину г.!.ран1> . .. Непраннлна ова шара бива и сђ Родит. и Вин1, о коемЂ смо говорили. Н. пр. а сам!> нашег ђ доброгл госта, и вашега правогб приате.ш поздравио. Тако

се тумара и сђ Твор. Множ., с комђ ће доћи речв: н. пр. ти си се сложио са свима нашимв наивећнма непрјнтелБИМл , и са свим® вашимл наивећнмЂ варалицамл. Пишн сада Грамматику, и учи, коигодђ можешЂ , по такима правилама!! Да е правилни1е писати у Твор. Множ. сђ добримд женама, вћрнима мужевима , маковима зрнама, неголи сђ добрим® женама, вћрннмб мужевима , маковимг зрнама , доста се мислнмђ! взђ досада, кое овде, кое на другомЂ мћсту реченога, нсно види. Ако хоћемо еданпутЂ езикг правиланЂ, и опредћленЂ, не треба намЂ ићи до вћка слепо за онимђ , што намЂ е починила по езику слобода пћсмотвораца, а и гнила често угодностЂ простоте. Но шта ћемо сђ Роднт. Множ. како кодђ сушт. тако и прилаг.? Пишу у Црнои Гори: много нбукахЂ, уредбахЂ, писателлхЂ; пише гдико и у Австрш: много нбуука, уреедба, писатеелн; находи се у Народ. Пћсм. Ц-ногор. и много воловђ, овновђ/ а понаивише пишу много нбука, уредба, писателл — или много вбука', уредба', писателн'. Прво е болћ одђ последнћга, зашто се приближуе нешто нзговору народа; и друго е болћ одђ последнћга , зашто иде јоште блиа:е за изговоромт,; треће е чисто славлнско ; а последн +ј ние никако. Род. Множ. или имало на себи капнцу, или остало гологлаво, особито што му напа и не стои , гди би требало , по тому, што се последнли слогђ и не протеже , колико предпоследш.ш, ако знакЂ таи има силу протегнути слогђ; и што букву х треба уписати, ако се мисли , да има мћгто у говору србскомЂ или н> не треба никаквимЂ знакомЂ у писму замћнБнвати , ако се мисли , да у говору мћста неима ■— предпостаклнгоћи, да она облечеиа то хоће ... Тако пише гдикои лготижг звћрова, гдикои .иотиехЂ, други лготив, а понанвише лготн, или лгатм' звћрова. Изђ свега овога види се, да речи л/оти треба у Род. Множ. шште нешто додати, а таи додатакЂ састоисе у наивеће части Славнна у самомЂ х. Ако наипре тако свн, и одсвуда , кои можемо, склонен1н наша , и сопражешн , и у обшге са†бзикђ не протресемо , опредћлимо , и на извћстна правила се не сложимо; суетно и Матица обриче дукате за Грамматнку, и суетно ихђ може ко и одвући. Када у сложенима речма говорнмо биволг, СуводолЂ, не били било правилнше писати и волг,