Подунавка Београд

198

<-вп ићиова дћла, и критическоит. разумносћу не иротреса Ји , а ни десету частв нби неименуе, ла то нн н 1)1!е , кои су наизнаменитш : у реченпиђ слисну залуду 61.1 когодђ траипо имена Хуибоидт-а. Франци ,,ет-а ! Брие-а, Пиикортон-а, Воикемер-а, Еир1.с-а, Гаттерен-а, Граберг-а, Баттин-а, овм мудрм и одиичнм зем.шонисатеил ч1п имена са јоштђ миогимђ другимЂ немаш се никако у зем.чвописнои исторји изоставити. Али нена 6 б 1- и изосташо сва ; но како да затаи име г. Баиби-а? Оваи мунЈЂ прешао е све досадашн!, геограФе; списао е разна дКла о овои науци, одђ кои нКка бшиа су преведена на све скоро европеиске езмке; име му е разгиашено по св1.ту . а г. АџнГпј неудостовва га ни едне кратке споменке? бии мпг) ће , да онђ за н-Кга Н1в знао? Ако управо ше, нечудимо се несавршености нћговога дКиа. (Конацт» сл-ћду«.)

ОДГОВОРЂ. На Посианицу Господе Б. Г. I. и Ч. у 47. чисиу Подунавве печатану. Ои Тодал^ . . . ! ваиа тн се ввди Капа нрка зла приинка —. Народна пословица. Н1е нншта 1-оре на свету, него кадЂ игоди — тобожЂ учени — кргпзирашћи ствар*, едну у личностб Списатеил днраш. Овакова чрезвичаина суденн, страстима обузете Господе Б ..., Г , I и Ч. читалнсмо у 47. чисиу Подунавке; гди Господа ова, на писма СрбскнмЂ новммђ езмкомђ лисана, и одђ Г <1сп. I. С. II. сообхцена одговарак>Гш и грдшо на сообшитеил и Србе просипашћи, нвно су показаии, одђ кое су горе иистђ , и даии намђ познати , да се она писма и 1»и тичу ; ерЂ да шв тако , иебм се одважиии безг. свакогЂ јмногђ оенова , опровргавати 1и. Право дакие веии наша посиовица, да се онаП мора пипати , кои пчеиу за клс.букомЂ има. У остаиомЂ чудити се морамо, да Г. Г. Решетари, брамеГш нагрднми нзчмшдКинмђ некимЂ речма езмкЂ, нису се хотеии ист |>шђ у овоИ критики посиугкивати, него су унотребмии чиЧ, сте Србске речи, коимђ доказуш, да Г. Сообгците.ш ииа совршено право. Прегиедашћи сђ паиншомЂ крптику рече« »у, свакЈи ће нидити, да су непамегно Г Г, Ре-

шетарп учивиии, што су у одговору свомљ иичностђ сообгцитеил вређаин , па да е онћ самЂ бмо —» нао што они веие — сочинитеиБ обавиГ.ни писама , опетЂ оиакову унреду не заслужуе као човекЂ , ко1и се одђ вмше година у СрбгкоИ Литератури сђ наибои I. стране познати дао, и кош е у струцм знанл и снисатеивске вегптине одђ сва четнри Кртчара даиеко предаиеко узвмшенЂ. Пре него шго су Г. Г. Кртзатори крјп'ку спош на СветЂ даии, требаио 1и« ђ е знати : да макарЂ они коиико противу способности и родолшбЈл Господ. I. С. Птрубиии, само ћеду бадава уста и прси нашпшти , ерЂ свакЈи СрбинЂ добро иознае ползу сообшгенл онм писама , и зна да е то Г. I. С. П. учиннти мад1е;ка.10, едно по самоме званичномЂ поиоженш нкговомђ , а друго и по светои дугкности, којомЂ е као еданЂ изђ међу првм списат<*лн наши , Србсиои кш>нжепности обвсзанЂ. А 1Ј1то н Г.гово саобштен К неће бмти надрикнБи1 гама по ћуди, то га ше уздржати могло , ерЂ в I биижа кошуии одђ алмше. Увређеннма се може само на утћху нзрећи Русска пословица: „ЕI тотђ кусЂ недлн вашихљ усЂ." или: ово се од\ носи на васЂ, но не о(»е Србић, кои презнру матерв свош и ићнЂ езмкЂ. Преко све руге на иичностб Г. I. С. П. управићне дрзнуин су Г. крјтјзатори и честћ народности наше дарнути. Безч» сумнћ они ммсие да СрбннЂ не види , коиики су они коракЂ учиниии. Они држе, да е Србима непозната цГ.иђ, кош тиме докучити трудесе! Но ико се вараш; ерђ стварв са свимђ противно стон!! Они се Фаие , да овде кодђ васЂ нма доволбно тиквица, тикава, тиквеил и тикветина, а не ће да поммсие, да не буду како тнкве сђ нБима прешие. А како нћиова стварв кодђ нзсђ приступа има, могии сусеГГ. крјтјчари изт> обштегЂ мн I,н!и уверити. Тако исто зашцавша четири Г. кр1т1затора примћчаваго, да кодђ нлсђ нема снавнми Драматическ1и, Трагедическји и Кочмическш списатеил, но веие да ћеду се такоI вми када се театерЂ построш родити , којомг. ћеду се прииикомЂ п досадашнБи списатеии имена изђ таме извући. Да чудна посиа, о кнБижеетву едно »Ђ , кое јимђ е 1 оштђ непопнато, тако судити! Нека само скину ГГ. кргпчари наочаре, и маио више носа погиеде, пакЂће I ДУ усмотритл на хорнзонту кнћижества на! ше «ђ више светиећи се имена, коп заиста нбиј ма и «Бима оодобиима иеуступада; вреиЂ да су инв" -имади д<јгброту (»чразлти се, да « иашљ