Подунавка Београд

208

прости што саиБ ти и оволишно арт1б сђ овомђ бедпослицомЂ запремјо , гди бм требало да што наметш'е читашљ ! .... Ко е радг> ово разумети , треба да е наипре отишао иа свои 6 ■—'7. годима у велике школе овамо кодђ насЂ, па онда Јоште да нреврће ,.Припрему за назмвословнб1и рћчникЋ одђ Друшства Србске Словесности." — А чипи ми се да ће већг. моћи и београдски ученици разумевати, ако и неуче латински. ... .! * Рекла сова сеници .. •— Седила руга у краи пута ... — и т. д. — Мои Господине, оканите се ви тога ; већв ако умете , дела намЂ напишите кош валлну кнвизкицу , па ћемо ту видити како и взмкђ знате; ако ли неумете, а вм незабадаите трнт. у здраву ногу! МладЂ Срби нђ Изђ Аустр1е.

ЧРЕЗВИЧАИНА ИРВДСТАВЛЂНШ. Изкуство насЂ учи, да има лшдш и таковм, кои ммсле за цКло, да се у нешта друго преобрате, неже.ш што су. Као: нћки представлнго себи, да су курици, пси, лонци, крчази, и проч.; нћки представлшо себи , да су одђ воска , масла, коаш, одђ сламе, стакла и т. д. Заиста велико е чи.ело, и готово неизброино таковм представлћн1а; између осталм , сл ћдушћа овде знанл ради еаобштавамЋ. ЛћкарЂ КашпарЂ Барлаи ммсл!о е, да се нћгово тћло одђ масла саетои. Онђ е избКгавао сваку ватру, боећи се, да се неразстопн. п будући да му е непрестано старанћ о н!>говомђ животу, да се неразстопи, досадило, то е онђ скоч10 у воду и у давГо се, само да се неразстопи. Нћки славнми живописацЂ представлло е себи , да су му сви удови тћла нћговогЂ тако мекаии као восакљ; зато е непрестано у постелви почивао , и сђ ничимђ ние му се могла та имсао изђ главе удалити, ерЂ непрестано е страхЂ имао , да теретЂ нћговогЂ тћла неможе иосити, ммсл1о е, да ће се сурвати подђ нбиме, у К010и МБ1сли и окончао е свои животљ.

ИћкШ вмсокоученмЗ мужЂ , кои е непрестано штудирао, а никаково движеше чинт ш'е, пао е на ту МБ1сао, да су нћгове кости одђ стакла, ше се дакле усуд1о усталти , боећи се, да се неразб1К); положенЂ буде на пећв , гди е по чита†данЂ ећдш; по потреби н^гова служавка, носећи дрва за огрћвЂ у пећи , спусти иста предЂ нћга на ниже, кои побонвши се, да му стаклене кости неполупа , разлри се на исту, ова пакЂ, ко!ои е досадило нћгово то представлћн1е , узме цепаннцу , и лупи га по листу едне ноге, кои одђ болћтице скочи на свое ноге, да 1 *ои се освети, но кадЂ се у своши лготини ум1'.р !о , видјо е да на своимђ ногама стонтн и ходати може; о чему се е не мало обрадовао, ерЂ искуство му е садЂ доказало, да е нћгово представлћн1б суетно, и да су н ћгове кости, као што и есу, а не стаклене бмле, одђ когђ времена буде онђ горе реченогЂ представлћн1н ослобоћенЂ, и савершено излћченЂ (но не лћковима, но цепаницомЂ). (Конацт. сл&дув.)

С И Т Н И Ц Е. Стерпћн1е и постоанство достз путји више ураде, него л' снага. Снромаштво мало даде, ал' драговолвно. УбогЂ човекЂ нема сродника ; бћда му е сестра, а презиранК муе братЂ. — Тко свое иманК изгуби, таи може казати: мои су сродници помрли. Д. А в р а м о в и ћ ђ .

ПОПрАВКА. У одговору моиђ на Посланицу Господе Б. Г. I. и Ч., у чнслу 49 Подунавне сообшеномт. прв печатамт подкрале су се неке погрешке. Зато умоииваи) се I'. Г. ЧитателБн да на странн 198. одЉленно второит. реду 24. н 25. у место „Ово се односн на васт. не на оне Србл!)" чнтаду „ово се не односв на васт. но на оне Србл%". И дал^ на странн 199. одЉленјиЈ првомЂ реду 12. у место „ако намт. в и унапредакт. подносилч будете" треба чнтати „ако намт. в и унапредак -Б на тан начинг подвосилн будете " I о в а н т. ђ. 6втП«!втпђг,

Учредник -б Милошђ Поповнћт.. Издано и печатано у Пр а в и т е л ст в е но8 КнБигопе чатвкн у Београду.