Подунавка Београд

Смомитлав' га на землћицу црну: Мене тако стра" — громт. — напопао: Неста Милке, неста срца ђорђу. Мука дант. ми, мука ноћв постаде! Л нежи вимђ ахт>! неживнмЋ више, До умретн само одоцнавам -б. 1ои! оће л' ми што скор1е кости Сгрлит" рака , кућа необична? 6р'Б е мирно — мирно уживанћ Надземнога свћта и живота!!! Раиковићт>.

ЛЕПЂ ПРИМЂРЂ ДОБРОЧИНСТВА И БЛАГОДАРНОСТИ. Кои добро чини, и »шлостин!. на све стране дели, таи у плодну землк» просииа семе, кое, ако и не свагда еднако , пре ил' после извћстант> доноси плодб . Како лако и еданг. одђ сиромашнш и маиЈ.и лгодш при неповолвнои среће проићни може намг. онаку нсту помоћћ принети , каквомЂ смо мм нКга у срећн1имЋ околностима наодећисе — предусрели! Ове е истине искуетво већт. хилдду пута потврдило, као што ће на то и ова истина и трогателна приповедка читател!'. опоменути. Нек1и богат-Б младт. ГеиуезацЂ остави свое отечество, ст> томт. намеромт., да са асномт; наизнатн1б Итал1е вароши пооди. У Ливорну у Тоскани мало подугке забавн се, да ову знатну и прекрасно саграђену на мору варошв кое е пристаниште као неко стециште свјго мо- ј репловећи народа —• са разнимт. у нвои наодећимт. се достопаметностима прилћжно посмотри. Ништа га овде 1пе тако тронуло , као неК1И броГг зароблћнБ! Турака, ное су жителви ови на езеру добмли, или купили, и кои су Турцима, макарт. да сч. нх.има онако евнрћпо , као што са Христч.тнима радс, постуиали ниеу , у робски окови еапети служили. Изг. са;кал!>нн приближи се нашЂ младми Генуезацт. овммђ несрећнмма, и неке одт, нби обдари. — Поеле тога негпи дант. вндп онт., да еданг. одг. ти б!.днм робова наспрамт. прозора нћговога стои , и као да одљ тежкогљ рада утруђенг. и ослабл'1'.нђ више се ни ев места помаћи неможе, наилосле , кадт. никога около себе вид!а. ; н!е, сасвимв ожалошћенЂ на землго се спусти. Нашт. младми путник-Б гледао е тога Турчина ,подуже, !

нескидагоћи 04110 ст> н1,га. Лице тога заробл!,ника, нћгово уздисанћ, и сузе, кое су му потокомђ низђ образе текле, доволбно су му засвћдочавале, да е судба овога роба може бмти жалостша него други нћму равнм , нли , да е онђ валг,да у таковомЂ стаиго рођенЂ, кое му судбину садашнго тако чемерномЂ чнни. Иесрећнми ТурчинЂ приповеди му садЂ тихнмђ гласомЂ, да онђ н!е сасвимЂ нискога стана, и како е онђ неким-Б несрећнммЂ случаемЂ у руке ХристЈлна пао. Хтеде и дал К говорити, али осећанн наидублћ жалости вежу му езнкг.: ОтацЂ на смрти, еупруга вћрна, и четворо лмбезне дћчице , па 1оштђ осимђ тога н знатно нћгово иманћ, кое е онг. све са слободомЂ сво1омђ изгубЈо, сва та таиому се садЂ живо представе , и душу му узнемире , да е текЂ едва на лмтаил овогђ судбомЂ нћговомЂ тако нг:о тронутогЂ Генуезца одговаратн могао. Каже му дакле, да е иа путу, кадћ се свомђ умнрућемЂ отцу враћао, ухваћенЂ бмо , и некомг. трговцу у Ливорно продатЂ. СадЂ напгемЂ путнику сузе потеиу, и онђ га 1 оштђ болћ обдари , желећи му срдачно поправлћнћ нћговога жалостнога стапн, одпусти га. Но онђ се са тимђ н!е задоволвт, што га е обдар10 ; он7, е сне еднако ммслш на приповедку тога несрећнога роба , и колико е више о нћговомЂ сгашо ммслп), толико се све већа и већа у нћму желд рађала , да чини за нћга и што више. Нроммсли се дакле, колико бм га стало нћгово ослобођенћ, и види , да га лако искупити може, ако се само мало устегне, и одђ онога задоволвства , кое е онђ досада уживао , штогодђ закине ; и одђ тога часа благородну ову намћру у дћло привести нзмбјсли, кое му е срећно за рукомЂ испало тако , да е Турчину за 140. дуката слободу повратјо. Зароблћнвш о томђ шштч, ништа ш.е знао, и оваи му наммсли самЂ ослобођенћ нћгово обзнанити. Иоммслимо , какву е нри овои изненаднои вћсти зароблћнми ТурчннЂ у души н срцу радостБ осећати морао. Иадне предЂ нћга на землго, и ноге му е обгрлћне целивао, назмвао га богомг. и избавителћмЂ своимђ , и са наисвет1имЂ заклетвама уверазао га е , да ће му, како у огечество дође, то прва брига бмти , да се издата за избавлћнћ нћгово сумма у Ливорну, или у Генуи исплати. Не, рекне Геиуезацтз ; п нисамг. то изђ нинаквога користолгоб1л учин10, и довол&на ми е