Подунавка Београд

7

зато награда оно задоволвство , кое л у души моши осећамЂ. Ову мош награду неиоите примити као занмЂ какавЂ, кои бм сте ми вратити обвезани бмли. А ако бм ми срце ваше башЂ у дћлу заниЋ вратити зажелило, то васв молимђ , учините вб1 то у вашемЂ отечеству оовомђ или оноиђ ХристЈанину, кои такво опланива станК, изђ кога сте вн сада ослобођени. Кога дакле нађете, да заслужуе ваше сажалћнћ и избавл Кнћ, вм га тако предусретните, као што бм мене самога. ТурчинЂ садЂ са наисветшмЂ заклетвама обећа, да ће све то испунити, и остави Ливорно, благоси.1Н1оГ1и свога благодћтела , и благодарећи му. Младвш ГенуезацЋ настави свои путЂ далћ, и наипосле дође и у Венец1к>, онда одвећЂ богату варошв на адр1атнческомЂ мору. Овде е онђ чешће некога 110ОД10 трговца , кои е оеобитћш пр1Нте.1Б нћговога родите.ш бмо, гди се са нећакинБОиЂ истога упозна, ков е благообразно и учтиво владанћ 6 бхло печатЂ нћнога изобралгенога духа и срца. — Што е дужесЂ нбоме веселе проводш часе, томј ' се она све већма и већма допадала , и почитанћ оно и пр1нтелБСтво, коимђ е из-наипре нн> предусретао, промени се у узаимну наклоностБ и .побавБ, тако, да е зак.почш, ерце и десницу ићну придобмти. — А и она имамћи доволбно прилике нћга подобро познати, са соглас^емЂ уица свога Н1е се дуго предоммшлнла, срце му и руну обећати. Она е бмла кћи некога изђ Малте трговца, кои е, кадЂ е шо брату у Венецјш довео , и као драпи аманетЂ препоруч1о , у свои се повратш островЂ. Младћш усрећенми ГенуезацЂ обзнани садЂ срећанЂ таи изборЂ лшбезне , кол е са лгобведостоинимђ своиствама и доста знатно кманћ притнжавала, своме отцу, кои то одма са благословомђ одобри , и садЂ заклгочи срећанЂ оваи парЂ са дозволћнћмЂ уака снатове у Малти држати. СадЂ сви трое са наилћпшимЂ надеждама уђу У лађу. ВетарЂ су удесанЂ имали, и тако наскоро упазе каменитми, али неуморнммЂ жителн трудомЂ тако обдћланЂ островт,, да наилеппимђ плодовима изобилуе. — ВећЂ виде и пританиште , и све су ближе и ближе томђ плоили: али ето ада! Неки морски разбоиници достигну ш, и лађу 1 имђ , коа тима злочинцима

противстатп н!е могла, отму. Одведу 1и у малу А31ГО, и то у Смирну — наиславшго трговачку варошБ у Леванти — гди ш друга судба ше чекала, него бћданЂ жнвотђ у турски робски онови. —• ТекЂ што овамо — у стециште са сшт страна трговаца — стигну, лзведу ш одма на пазарЂ , гди се са робови као са марвомЂ тргуе. — П^ммслимо само на богатога венецјднскогђ тргонца, и на оваи парЂ срећнм, кои су мало пре у наручш наилепше земне среће почивали , а сздђ се већЂ у овомђ ужасномЂ налазе сташо, и заиста мораго намЂ сузе сажалћнл нзђ оч110 полетити!!! Млоги се Турци скупе, да робове пазаре. Ишеђу нби трое млада одђ 18. година дћвица буде наинре одведена , и одђ свога горко тужећега лгобезнина одтргнута. — За неколико дана све свое иманћ, слободу, и свого лгобезну изгубити, то е таквми грозне судбе ударЂ, кои бн и наимужественш духЂ потресао!! ГенуезацЂ падне у очалнћ, и у овомђ ндномђ сасвнмђ изванЂ себе станго купи га еданЂ Турчинђ , коме се онђ з 6 огћ свога узраста и младости сасвимЂ допао бно. Но Турци са ришћанскимЂ робовима као са марвомЂ поступаго; тако и оваи купацЂ доле оборену главу нашега горкомЂ судбомЂ сасвнмЂ пораагенога Генуезца сурово горе дигне, да га у лицу посмотри. И кадЂ му у лице добро погледи, наивећа му радостБ душу и срце обузме — радостБ, кон се речма -изказати неможе ; ерђ у овомђ срећномЋ тренутку у истомђ младићу, когђ е нао роба прекупити хтео, познао е ТурчинЂ свога у Ливорму избавителн. •— ОпоенЂ томђ изненадномЂ радосћу н1е могао ни речце прословити! ■—• То е бмо онаи ТурчинЂ, кога е младми ГенуезацЂ пре 4. месеца изт» окова робски ослобод10. СадЂ ТурчинЂ, кадЂ свога благодћа сасвимћ упозна, сђ наитоп.инма радости и благодарности чуствама опоанБ1МЂ срцемЋ падне предЂ ноге свога благодћтелн , и обгрливши га повиче: „О наиболБШ Ришћанине! о наивеликодушн»и и наиблагородн1н мужу! та ево испуни ми милостиво небо желго , да вама иманћ мое, животћ , и све, што ми е драго, жертвуемЂ! Све е ваше: одите, будите мои господарЂ а ћу радостно вашЂ робЂ 6 б 1 ти , кар онога трговца у Ливорну бмо." —/■'