Подунавка Београд

бднти сђ призрТмиемЂ на родт>, число , и падежљ; а друго зат«, што ово гито лагко прелази у частипу согозну, изражавашћу причину, и онда мислити дае, да су они игоди зато погублћни, гито су кодт> насг> билн; а треће и зато, што ово ние характеристика езика србскога, него штотако говорн пукт> и у другихљ народа, а не учени игоди н. п. Ме бсиСе, геаб де(1есп ђа шагеп. У мћсто збоег, правнлние е писати сђ, одг, за, ради, н. п. онт> е сг луде свое главе пропао. Онт> не моше епавати одг тежке болести. О нђ путуе ради већега искуства ; или — већега искуства ради. Глаголаго лгоди : радт,, ради, лоради, заради, позаради тога; а а мислимђ, да е доволбно едино ради тога. Тако и уместо, место, мегате, метитерЂ нбуке; а а мислимђ, да е доволбно , н правилно едино ум$сто пбуке. Пишу неки: Она друга, већа пола, или половина; а ово е противно разуму, и природи вештш, ако би и савт> народљ кои гонорио , зашто половина ни една , ни друга , не могке бити већа, но обе равне; и ако е кон већа, престае бити половиномђ. Скоро сви говоре и питу: н самв се уморио, заморио; а болћ би било рећи: н самв се утрудио , зато , што уморити се значи смртв себи нанети , себе убити. Тако и уморЂ и поморЂ тога истога су , еднога корена. Тако и труданЂ, дна , дно означава у прааомт> смислу што и утруђенЂ на , но; а о жени , кон носи де" те , треба рећи: тежка , бременпа , обремеи&на. Равнимт> начиномЂ говори се, и пише се: н сам& се одморио; а бол!> би било рећи: и самБ оддануо, одтгочинуо, кое по реченима причинима, кое 10ште и зато, што онаи, кои се уморио, или кои е смртБ себи учинио, не може себе по реду природе одморити , или одт> смрти повратити. Нморити е у смислу славенства, што и умртвити; но умртвити се узима се у наст> просто за претаорити се мртвим%. Находи се по кнг>игама и речБ иоле , а н мгслимђ , да су овде две речице, кое се имак> по правилу грамиатике разставиТи, и онда ће бити и голе, зашто судимт>, да долази одт> и и еле, то естБ и вСва (е!) vi* ^ш(1ет, па оно слкв. е или ге, прешло е у србско го, какогодЂ што е одђ вгце, вште, постало гогите. Простота говори паметанг човекЂ умЈ >сто разуманЂ, или мударг; но Логика по главнои потреби СВ010И разликуе паметг,, т. е. памтенћ, одђ ума , разума , како и све друге силе душевне. Изговараго длето, и глето, а и мислимђ, да е наиправилние тлето , зашто долази одђ тлити, растлити. Месовђе слоикене су изђ сушт. месо , и бугарс. сушт. вжа у Имен. бдин.^

а када се посрби вђа, у Имен. Множ. вђе. Вижлп, и вижллстЂ долази одђ слав. в-бжливЂ , кое значи умешанЂ, окретанЂ. И речи вегцг,, еегитг>, мислимђ , да агиви у народу, и то у речи вегитица , кое е умалително одђ вештЂ , почемЂ се вештица може по суввћрјго ^претворити у?.кон) хоће еегитг,, или тварг,; одкуда и утвара долази. И слав. глаголЂ обр^сти живи у имену србскомЂ Обретко. Шики и весЂ (село) у праимену србскомђ Весикг, , (селннинЂ) и кодђ Хрвата у Новои Веси. ГалинЂ (конб) и еаличастЂ долази одђ еалице. Потура долази одђ полвтора. Четка одђ чекин^, слав. гцетина. Сврдао , и сврдло одђ вртити, свртити, а т е отишло у д , какогодт. и кодђ свадбе одт, сватова. Бол!> е рећи праи ме по идеи гграотца и лрадеда, нежели презиме или лризиме , може бити одђ ззешађте, 3""0&п1е.

ОСОБИТА ЖЕЛЛ, РАЗЛИЧНА ЗАХТћВАНЛ. (Конацт.) Б о н е т ђ познавао е едну дћвоичицу одђ 13 година , кон е 1' оштб одђ 6. године нћнога возраста непрестано много соли ела , тако, кадЂ е сђ матеромЂ у цркву ишла, напунила е свое џепове соли , па ти е сђ наивећимЂ апетитомЂ ела. Прл таковомЂ много соли ждеранго, тћло е нћио одвећЂ изнемогло, движенЈе престало, дћвоика се осушила и за кратко врема живити престала. ТакођерЂ БонетЂ познавао е едногљ Шотлендера, кои е у Лаидену науке уч10. Таи е тумарао по сви ђошкози пауке тражећи, кое е сђ наисећимЂ апетитомЂ ео, будући му е то ело наипр!.чтн'1е бмло. У Нирнбергу шетагоћи се една трудна жена види еднога пролазећега босонога човека, са засуагандма ногавицама до исподђ колена; смотривши таковогЂ зажели. и заколи га, да 6бј 10и дозволјо, да га двапутЂ залистове уеде. 6даи-путЂ то 1051 дозволи истгли човекЂ за н]>ку сумму новаца награде, кон> ка захтћванћ нћгово одма трудна и плати; но иа зачтћванћ исте жене, шштђ и другш путЂ да га уеде, никоимђ начиномЂ дозволивао н1е Иста трудна жена, тужна и неволвна врати се сво1ои кући, и носле нћ колико дана роди близнаке, одђ кои едно мртво, а друго живо свћтв угледаго. А. Славуи.