Подунавка Београд

ИЗЂ РАЗНБ1 ЕЛЛИНСКИ СПИСАТЕЛН. Сви смо мб 1 способни , да сиавномт> мугау за живота завидимо, а после смртн да га похва.шемо. ' "

кона.

ЧовекЂ, кои иишта негрКши, иетр(?ба за• * ' 71%,

" 1

Ништа на свћту нЈе драгоцћше одђ знанл и вћштине; ерт> све друго разорава ратг. и судба, а вћштина епасава се. Кои хоће млогима да угоди , онаи немоше мудромљ угодитц. ЈКивоте, ка |{о ћу се сћ тобомЋ беЗЂ смрти разстати? Неброена ада обиећу те ; ни г' те е подносити , нит' ре е ст> тобомг> разстати иако. Све е лћпо, што ти е природа дароваиа, небо? землн , море и звћзде, м^сецЋ и хе.пн нсна свћтлоств. Све остамо испунава страхљ и бКда. Ако ти срећа добро поклоии, већљ ти мћри Немезисљ зло. 6втим1в АврамовићЂ.

НАРОДНА СРБСКА ЗАГОНЕТКА. (Саобштш ТодорЂ В аи1>.) ■■ ; * а ::■ : ' ја; >.■'!<* ? • <•'!' I Н ■' бдна е дћвоика носила у котарици нћколико нбука. Сретнувши е младићљ на путу запвЈта: „Колико имашЂ абука у котарици, лћпа дћво ; и хоћу ли н срећанљ бмти едне удостоити се?" Дћвоика на ово младићу невинБШЂ и нћинБ1МЂ гласомЂ одговори: „Ако погодишђ, гоначкји младићу ! колико н имамг> у котарици абука, озако: да ми е шштђ еданпутЂ оволико, колико нмамЂ у котарици, и пола одђ оволико, и четвртБШ талЂ одђ оволико, и една више имала бм равно стотину; онда ће шште и више кбука килугоће и милено ти срце получити." МладићЂ е одма погодш; на ПБ1танћ е, колико е 6 б1ло абука у котарици?

СВАЧЕСОВИНА ЧуброиЂ ЧоиковиКемЋ ЧерногорцемЂ списана У Неготнну и штокуда СПАСОВА 1883. ГОДИШТА. первми све31>. НЕК010 И. Наирчис«, затиури Ведро небо и бе.п. сићтт., Гриннна се пожури , Пуче трееакћ, ле у смегт.. Л се одт. сиа пробудим ћ, Па замозгамт,, шта \ оно. И тек' вид1;т' пожудимт., Кнм' е, шта ли згођ^но. Нн одт, гласа одгпаска , Т« ли кои другш знакт., вдва назремЂ пролазка КрозЂ тму нт.кму до у зракт., Проклизавши л одохт. Доступитн сништу, Докт. у путу ал' нађохт. СтрукЂ упуштент. калБншту. Гледамт., пазимт., трава е, Ал' не себи мравица , То истина прана е , Трунка да е тражнца ; Но и цв^ћтт. е мирпснБш, Брезт. припазе догада . Уж' нћдра га притиснп, Да т' миришу свакада —•. Али ништа неима више одт. исте Свачесовине свеколике, то ли н-ћн!е свезака; ербо шесамБ ништа више ни слова онда у то сочишо, него и краину оставити, пакт. се дугога чег' латити морао, штб е СербКндзт. онда и опета шћео и волјо. С. М. С.

НОВЕ КНБИГЕ. Зи.пзелет, Србско-иароднип .пкссцословг за годину 1846. За изображене свакогт, сталежа уредго и издао АлександерЂ АндриН .Ђ. I. Година. Н Београду, при правителственп кншгопечатнги. На 16 стини, стр. 145. Спо.пеникг Лумнну Мушицкомг. Позор'в духова у едномЂ дШству. Одг ђорђа Малетића. У Београду, у кннжеско-србскоп ктигопечатнш 1845. ■— На 8-ку, стр. XXVI, 43.

-ч

, п УчредникЂ Милошђ ПоповићЂ. Издано и печахано у Правителственои КнБИгопечатнвн ј БеоградЈ.