Подунавка Београд

мое твое, и твое мое. Гди е мое, ту е твов И сво благо, и несрећа, Сва правица и кривица, И сво драго, и недраго, Све зрелости, и све страсти О Србине побратиме. Твон земли и мон в, Надт> нћом!> небо да в ведро, Моа брига и твон е Рад' живота, и рад' среће, И рад' Србске миле славе. Неће душманЋ покосити Наша полн , иаше нкиве , НедашЋ нн ти, недамЂ ни н, Да се туђин-Б овудљ шири А по саду Светоп. Саве И бранику ДушановомЂ. О попеваи милвш брате, Мон жела и твол е, Нека чуе и ОбилићЂ, И Кралћвићт., и ГОговићЋ, И БановићЂ, и Кнез-в Лазарт>, Да се Срблви разиграли, И десницомт, заманули, Да одб!н> одпаднике, А да грле свого браћу. 51м смо браћа, мв1 смо Срблви , Насв ће бранит', и прославит' И Обилићљ , и Крал -ћвнћЂ , И ЈОговићт., н Бановић-в , Често рађа нбн Серб1а, И сада се нвима дичи. О! чуи шаро Марка новогђ , Гази вуке изелице, ■Аео ммслнш-б полн имат', И лнваде и меидана,

Ако желншЋ заиграт се У Србскима сватовима, На Србскоме нгралишту, Ако желишг, да т' Србкинн И иревати, б нарани , И напои руннвшБ ВШОМЋ.

Ил1Н Захар1ввићЂ.

с л о в о НА ДАНЂСВЕТОГА СДВЕ УЗДАН1Н) ШКОЛСКОМЋ 1846. године У Шабцу говорено ДАМЛНОМБ МАРИНКОВИћЕМТ», При Полугимназш Шабачкои ПроФессоромЂ.

БеЗ б кр^ћпке вол-ћ, нема нам' бол&, Нам^ра благо кад -б и скопчана с' томт.. Тбш-б се отвора напредка по.гћ; Как' велик' — низкји весели се домт>. ДухЋ храбарт., мударг, смирено срце Блага е роса, — Пеба светвш дарљ. Тб1иђ цв4та народБ, плете себ' в ћнце , Бог-б лк>би тога, с' простакомЂ и царг. Ет' углед% краснБ1и! Ненавн, Савва, БезсмртнБ1и Дутанг, мреше што за род%; Об гонаком -б ђорђем!> неувела слава Управлн храбрБ! потомака бродљ.