Подунавка Београд

СЛАВННСКЕ ВЂСТК. Кте11Јвке 1п гокос1е1бке поујсе. ЧаСвписЋ оваВ излази већ-ћ новммђ органичкимћ иравогшсомЂ у Лгоблани, издаваими одћ ц . ир. господарскога дружтва. УчредникЂ му е Др. 1овант. БлаиваизЋ,*) мужљ и Славннг. свестрано изображенЂ. Господарске и рукодћлске те новине међу Краипцима, Корутаицима и Штаерцима веома су разпростран1.не, тако да се човекљ чудити мора, како може то мало племе словинско имати 1263 предплатителн на новине ! Изђ тога се види , да таи народЂ заиста хоће дана! Нћг. ц. кр. Вмсоч. надвоивода 1ованЂ стои првб1и међу предплатителвима; потомђ иду владике, вБЈше духовенство, велможе и т. д. у великомђ брош. Селнп,и и занат.пе такођерЂ неизостаго, што е лћпми знакЂ, да међу Словинцима просвћта коренћ већЂ дубоко пуштати започинћ. Срби узмите себи примћрЂ одђ ове ваше браће! —1оште нека намЂ е допуштено овденавести, шта г. УчредникЂ Лћтописа Србскога о овима новинама каже: „Немамо доста рћчш, коима бш ове новине, или гледали на нвиовђ постанакЂ, или на нх.иову цћлв, или на нвиово садржан1е, похвалити могли. Камо срећа да се и кодђ насЂ такве ндвине, на такву цћлв , таковб1мђ начиномЂ оснуго. Истина е , да овакове новине предпоставлнго, да народЂ читати зна, истина е, да се кодђ насЂ са свб 1 страна чути дае, да народЂ нашЂ нечита , ерЂ читати незна: али и то морамо узети на умЂ, да у народу нашемЂ они , кои су у школи читати научнли, то забораве понаивише СЂтога, што немаго шта да читаго. ВБ1спрена стихотворешн, и кнбижевне ствари нису читанћ за простЂ народЂ , а друго ништа нити имамо , нити му сада даемо. За простЂ народЂ наиболћ су ствари укратко, разговетно описане, такове, кое се нћга тичу, па мораго бмти по еФтину цћну : другач1е нити ће ш куповати, ни читати." Мб1 кђ овому Јоште примћчавамо , да наша Подунавка има управо ту исту цћлв , као и предхвалћне словинске новине; но велика е несрећа, што су према нвои наши учени ладни и немарни, што ти никаква участ1*н одђ свое стране непокланлго; а кадЂ се

*) Не Б л а з н в к ђ , како стон у Срб скомт. ЛЈтопису ч. IV" г. 1844. Ован в само печате.и..

еданЂ човекЂ самЂ остави , да повремене листове пише, едва дочека ма какавЂ прилогЂ, и негледагоћи , одговара л' таи предпоставлћнои му цћли! бданЂ човекЂ нити е, нити ће икада журналистику до савршенства довести, ма се како трудш и ЗН010. — Ц1.о нћмач1аи свћтЂ слави славнога пћсника, кои се Анастас1усЂ ГринЂ именуе, и кои е своима нћмачкима пћснама тагпи гласЂ придо6 б 1 о, да се уистину за првога нћмачкога пћсн.,ка садахпнћга времеиа држати може. А таи славнб 1 и пћвацЂ — е краинск^и землнкЂ , Словинђ одђ рода! Сђ радосћу намЂ облвити валл , да онђ ревностио словинске иародне пћсме скуплл и наилћпше између нг.и на нћмачкЈи взбјкђ преводи. Тако ће нви познати Нћмци, а потомђ и други народи. (О р о л ђ Т а т р а н с к 1 и.) — Србске Народне Новине и Листљ одђ почетка текуће нове године пншу се безт» ери ( б1), дебелога и танкога ера ( ђ, в); а Зора Далматинска илирскимЂ, тако речеНБШЂ органичкимЂ правописомЂ. — Г. П. ПрерадовићЂ, еданЂ одђ првш међу младима пћсницима гожнм Славлна, издае сада у Задру свое пћсме подђ именомЂ „Регуепсп" Изђ пћсама , кое су у Зори Далматинскои изишле , види човекЂ , да су то не само цвћтови, него и створови ВБИпега духа, знаменитога талента пћсиичкога. Сђ тога срдачно препоручуемо свима Србима ово дћлце, кои се заиимаго литературомЂ западне браће свое. Цћна му е 50 кр. ср.; предплату до конца Фебруара прима у Србш учредничество овм листова. С М 'ЈЈ С И Ц Е. * # * Политика е данасЂ на стћну прикованБ1и ПрометеусЂ, кое џигорицу ивно мнћше своимђ нстребскимЂ клгономђ клгое. Политика е сада постала лгобезномЂ темомЂ великога публикума. Свак1и хоће танчину своега ума да покаже, хоће о свему да се изрази; да, наклоноств кђ политици постала е обштомЂ. * # * Ве .шка е мана литературе та непристоиноств, посвећивати дћла богатБ1МЂ лгодма. Та то ће рећи: проснчку торбу обесити на врата.

УчредншсБ Милошђ Поповић!.. Издано в печатано у П р а в и т ел ств е нои КнБигоие ча т нк и у Београду.