Подунавка Београд

ч е ■) питив? Мазулг 6 тур, а срб. низвргнутг, осрамокент, , и ниели одтуда омазулјо се. Мукте 4 тур. мухтг , срб. безплатежно. Марама е тур. махрама, макрама , срб. рубацЂ, ручникЂ, убруст>, утирачЂ, П01ШН, поша. Мукапвдг е тур. а срб. радинг, мотрећт. Хава е тур. ср б. воздух-6, вре,пе, и одтуда гора хавала? ЛсдгкЂ е тур. а срб. подглавникЂ. ДпракЂ е тур. а срб. листЂ, плоча. 1окври е тур. а срб. високи , и ниели одтуда џокари? Ко (тко, кто) И1ца кога , кому, кнмђ , комђ. Кои има коега, коему, коимЂ, коемЂ. А многи обое ово мешан) противу правила , и богатства езика. И говорисе , и пише кадкадљ: да могне, рекне, утекне и т. д. а правилно е: <)а може, рече, утече одђ моћи, реки, утећи, кадг> се неговори могнути, рекнути, утекнути. По Црнои Гори, и Херцеговини наивише говори се овако: ђе, овђе, онђе; неђелн; лгођи; полећети полетити; е, ербо; Б огђ жна, зна; они хоте , хоће; они нете, неће; онђ е река, доиш, кажа, реко , дошо , казао; поислЂвдмо рћчв. последнго; ршићани ; на наске, на васке, на насЂ, на васљ; шћедохЂ, ћад1п, хтех в , хтедо ; изишо ижЂ вћре, И зђ вћре; пристао ужЂ нћга, узЂ нћга; прешша мошђ , нагло; лашно, ласно; дешно , десно; чоекг, чоештво, човекЂ, човечество; малехна, пунахна, танахна, лагахна, мала, пуна, танка, лагка; били смо на Косово, па Косову; мину млаДЂ гонакЂ на конп, на конго; оли едно, оли друго, или; лацманЂ, латинЂ, католикЂ, шокаЦЂ; благо тебе, теби; поткуи меЛе конн, мени; они мишле, мисле; покажати, показати; иаотра, сутра; ижран^нг, изранћнЂ; е п мене, ево мене ; они поше , доше, пођоше, дођоше; немосмо освоити , не могосмо ; манЂкати, умаллватисе; ками, каменв; чин&ти чинити; мол^ти , молити; бешбдп , бесћда; мегла, магла; да шл!,, шалћ; опета, опетена, опетЂ; благошЂ мени, благо мени; мошђ ми дати , можешли ; ти не мошђ ести , не моа«ешЂ ; ти не можђ дати, не иожешЂ; гушле, гусле; блкжпти, бћигати; ш-бсти, сћсти ; цаклеио , стаилено ; зђ Б огом1> поша, сђ; скинуо га зђ душе , сђ ; разговара се шђ нама и шђ вама , сђ ; онђ ће бежЂ тебе дангубити, безЂ тебе; рашта те му новци. чега радн, на што ће му новци; одара, одежда, одећа; шеница,. пшеница ; телишЂ , шта е, управо не знамЂ, ако ние особито то; не имамЂ колћ, не имамЂ када; естели ми здраво и весело, здрави и весели; се^мг, свимђ; шлнка , штака; нг,опзи нвои; коизи су наши приателви , кои су; н %мука , нТ.му; они ће у помоћи доћи , у иомоћл : потрча браћи

I у помоћи, у помоћв; ако мене дође до неволћ, мени; свакЂ ће рећи и мене и тебе зло, и мени ј и теби: турачко орунгћ, турско; на жалостг, ср! балЂску, србску; страхЂ ме е, страхЂ ми е ; они те ме издати, они ће; н&х^удршие, ударитпе; ту}Ш > туђерт-, ту, на томђ месту; уздамсе у стари талихЂ, у стару срећу (талиго); ако бачишЂ, бацишђ; прозЂ Турску, крозЂ; лгото цмили , цвили; иашиемЂ езикомЂ, нашимЂ; на ови)емЂ туђи)емЂ езицима, на овима туђима; са свијемЂ добро, сасвимђ; тијемЂ начиномЂ , тимђ; ко)и)емЂ нарјечијемЂ, коимђ ; наши)емЂ списателшма помагатати, нашимЂ списателћмЂ ; у миоги)емЂ ситницама, у многима; по различни-\емЂ канцелларјлма, по различнИма; којијехЂ, овијехЂ, оваки )ехг, луди )ехЂ, паметни )ехЂ ри )ечи; да често се чуе г умћсто х, и I говори се: ко )и )егЂ, овијегЂ, овакијгЂ лудијееЂ , тгаметни)егЂ ри )еч )и; сва сила наичестити )и )ехЂ Досити )еви )хЂ ри )ечи чини се некимЂ едно само кваренћ езика: Лагко се види, шта овде трпи г и х, с и ш, з и ж; штали Твор. бдин. и Дат. и Твор. Множ. Дат. и Вин. бдин.ј; Вин. и Сказ. бдин. Ово прочитати не ће излишно бити нарочито младежи, кон може чути кадкадЂ , да би наиболћ било узети херцеговачко нарћч1е за обши езикЂ србски кнЂнжевни.

РУСКШ ОБНЧАИ. У иностранима новинама печатанЂ е подђ овммђ насловомЂ слћдугоћш догађаи: Не давно кодђ еднога знаменитога лћкара 6 вјло е великс друлгтво гост1го. Тамо доведоше нћкога бћднога старца, кои е тражш помоћи своЈои болестнои жени. КадЂ га е лћкарЂ изпћ1тивао за болеств женину, еданЂ младми вћтрогона хотћ се пошалити сђ убогимЂ јстарцемЂ , и обративши се ко господичнама, рече: „Обкладитћу се за десетЂ луидора, да ин една између васЂ неће по.побати овога прошшга." На ове рћчи една руека млада дћвица, положивши на столђ десетЂ луидора , приђе кђ старцу и прослови му: „Донусти, добрми старче, да те поздравимђ по рускомЂ обичаго." ПакЂ га загрли и полгоби. ИзсмћвачЂ принуђенЂ буде платити десетЂ луидора, кое племенита господична даде заедно са своима бћдному старцу. (Сћв. Пчела.)