Подунавка Београд

ства обмчае, законе, дћла и славе написане читамо. — Науиа намт» е онаи светми в1.стникт>, кои умове наше ко самоме Творцу упућуе, и покаЗув намт> начинЂ, како ћемо ммикоимђ путелсђ нћга познати и просиавити моћи. — НаукомЋ и просвћтомЂ мн у саму се природу упуштамо, нк> испмтуимо, нбои подратавамо, и постепену нћну моћв и силу отимамо. —• Она приправил насЂ у привременом -б гкивоту, да вћчнми получимо. Изображент. народт. нетрпи ни у чему оскудоств; онљ испитуе производе землћ, ст> пвима се ползув и сваку тварку по волби сво10и на користи свого употреблгое. Какова намљ е разлика између изобрагкеВ1Н и глупости? — о наивећа на свћту! Кон е између дана, кадт. п^и лркоме сунцу сва створенн , жива , у непрестаиомЂ дћланго кт> своме опредћлен1К> теже, •— и између мрачне ноћи, кадЂ бездћиствено полумртва у колевци дубокогђ спаванн будућноств свок> очекиваго. —-Да обратимо нашЂ взорЂ на првобмтнБ1К светЂ, потомђ пакЂ на Америку и Аустралда, — у каковомђ су тада станго лгоди бмлиЈ —• Осимђ свакомЂ вообште природногЂ нагона, кђ свачему имђ е граница положена бмла. —Питомостб пакЂ у срцу нБ10вомЂ никакова мћста имала нЈе. ^— РазвитакЂ душевнћ! сила магломЂ е обВ1енЂ бмо тако, да сами себе и свое бћ ^ће познати и цћнити нису знали. — СтрахЂ при сваком' шушнго до гроба ш е пратјо. — Суевћр1е имђ е божество сакривало. —СкитанћмЂ сђ мћста иа мћсто ранили су се текЂ онммђ , што имђ в природа изђ зеилћ сама давала. — Одраслв нвина лишавала се е таковв! средства, коима бм умЂ свои развити и душу свого облагородити могла , већЂ су , подобно безсловесномђ животну, беЗЂ икаквогћ постененогЂ узвБ1шан почетакЂ са свршеткомЂ сравнили. — О законима , уредбама и каквимЂ уредностима ни спомена Н1е бмло: већЂ самоволвство, грабежЂ, насил1е, ,развратностЂ и наикраКнје гнуоности. НапротивЂ пакЂ Лоздн!« показали су мудри Грци и послћдователЂи нмовн славни Римлнни , да човекЂ (ие зато створенЂ , да тћло текЂ свое као едну машиву движе и покреће, већв да пооштравагоћи умЂ свои испБЈтиванћмЂ природности твое, полети кђ самомЂ Божеству, — тммђ се за човека правогЂ изобрази, и узвмси себе надЂ свима созданшиа земвнмЂ. — Нћмцу * сунце пр0свћштен1н давно већЂ на полдне; — ГаллЂ и ЕнглезЂ сђ овммђ свћту на видикђ

>Х ..." / весело излази; — • РусЂ имђ пакЂ, братЂ нашЂ, неуморно корачагоћн сл1»дуе. — Али II. Да ли се и мм Срби тога прндржавамо? КадЂ бл. собр. нашЂ погледт. око себе на овде стоећу учећу ее младежЂ бацимо, и видимо доволђно число — ^ изђ тако малогЂ публикума — Око свои учителл сакуплћнм ученика, — заиста весело и радостно смемо повикати: | „придржавамо се!" Неће се више мучити нашЂ потомакЂ, кадЂ нашега века истор1го стане писати, да подобно безсмртномЂ исторјеписцу СрбскомЂ Ранћу изђ туђегЂ народа и туђи езмка кнвига жигје наше почерпава. — Наша се младежЂ по школа шилћ, она ће написати, и своима потомцима ноготову оставити. — Наша се одраслв приближава Грку, рукуе се са ЛатиномЂ, споразумћва се сђ НћмцемЂ, и упознае се са првммЂ и последнЂимЂ народима землћ. — Нашои младежи Н1в непозната Еврола, — зна гди лежи Аз !и, како стои Африка, •— колика е Америка и шта окружув Аустрал1го. — Она по школама испмтуе естество и умствуе слободно о Богу и себи самомЂ. — Наша младежв зборећи чисто србски иепропушта са ОмиромЂ елински, са Вирги .помЂ латински и са ХердеромЂ нћмачки говорити. СербЂ владћетЂ своимђ ; тћенмВ презрћвЂ предклђ Вђ слћдЂ Латина течетЂ, легкимЂ за ГреномЂ скорЂ Даж' до звћздЂ возлетаетЂ,*) (КовацЂ сл&дув.)

0 ЧИСТОТИ И ПРАВИЛНОСТИ 63ИНА ' СРБСКОГА.

ћомка е тур. кешкл,. срб. хладникЂ, нћм. 2и(}ђаиЗ. ћелаег е, може бнтиу одћ тур. ће.лк, срб. робг. ђонг, е тур. ђен7, срб. кожа-. Магиа е тур. а срб. клћште , вћм. Јеиссјаиде.. Масул ћ е тур, махсулг , и значи сваки производЂ, у срб. камкђ, шира , мостђ, шивШт. Мала е тур. махалле срб. улица, краК, нћм. <б(Лђ(огег(е{. Маразг е тур. а срб. болестЂ. МаџупЂ е тур. а срб. еустижЂ? па•) Л. Мушицки.