Подунавка Београд

дућноств унучади свои! —• Нека свободно и безсуиЉно прориче млађанои ћерци болго срећу Србкинн маика! —• Нека весело у Фрулицу свира лагано пастирче, за стадомљ своимђ бздећи! — Нека србске сее милои сво!ои браће умилномђ СВ01ОМЂ пћсмомЂ услађуго дане! — Нека се ори радостннмЂ звукомЂ гора и долина, раванЂ и поточићЂ, кудЂ србска нога допире смћло! СрбЂ е незнана рнзу са себе свуко , и облачи се у светчано одћло. Слога и чиста лгобавв отвара му красну будућноств. —• Желн и крћпка волн породила е тврду намћру: да СрбЂ како за се, тако за цћлог -б Србства напредакЂ, срећу, узвмшаи и славу — живи и до смрти ради. ЧувствуК ово и тм околостоећа учећа се младежи! Примаи срцу •— и поноси се, што си се у ономђ срећномЂ веку родила, кадЂ е Ср6ннђ истино и озбилвно себе , свое име , свои поносђ и свого славу •— лознавати , цћнити и подизати почео! — Примаи срцу, весело гледаи, поноси се смћло, ерЂ се све то тебе самогЂ тиче. Придружи радоств са нашомЂ радосћу , удвои купно ватрене желћ — и присаедини сђ нами срдачне молитве: Да милостивии ТворацЂ поживи милостивћишегЂ Господара и Кннза нашегЂ Александра, кои, покраи даноноћне о благостоанхго и напредку отечества нашега бриге, — подиже, понавлн, одобрава , налаже —• и собственомЂ рукопомоћу отвара такова средства, коима текЂ подрученБ1и му подданикЂ сталанЂ, срећанЂ и отличанЂ бмва, — купно са свима ревнителБима и драговолвнммЂ попечителвима србскогЂ образована и лросвЈицеша на инога лћта!! —•

ЖАЛО ПРВ0ББ1ТН0ГЂ ГРЂХА. (Ст. грчкога.)

бданЂ царЂ изишавнш у ловђ , изгуби путЂ, коимђ е ишао, и тражећи истбш , чуе неке лгоде, гди се разговараго. Приближавагоћи се месту, одкудЂ е гласЂ долазт, опази едногЂ човека и едну жену, секуће дрва. Жена тада, кон се сђ човекомЋ разговараше , рече : „Право е казао ЕвтиховулосЂ, треба да признамо, да намЂ е прамати наша Ева бмла врло лакома и одвећЂ лгобошлтлБива, кадЂ се Н1е могла уздржати, да нееде одђ забранћногЂ плода, кое да Н1е учинила небм мбј данасЂ подносили ово.шке

трудове и свакоаке патнћ." МужЂ !ои на то одговори: „Ако е Ева, као што кажешЂ, и бмла одвећЂ лакома и лгобопБ1т .1вива, и АдамЂ е бмо лудЂ, зашто го е слухпао. Да самЂ н 6 бјо на месту н Ј .говомђ и тбх да си ме принуђавала, да то учинимЂ, удар!о бн те, пакЂ небн знала гди 6 б 1 пала." ЦарЂ чувши разговорЂ нђиовђ, прнближи шмђ се и рече: „Дакле вн, о бћдни, тако подносите велнке трудове." „Да Господине:" одговоре му, незнагоћи сђ кимђ говоре, „ мб 1 се трудимо као безсловесна животинн, одђ готра до мрака , и са свимђ тбшђ опетЂ жалостно живимо." „Одите кђ мени," рече 1 иу 1 ђ царЂ , „л ћу васЂ ранити, да се немучите." У то време сустигну и служителви, кои су цара тражили, и сирома човекЂ и жена 6 б 1 ли су изванЂ себе одђ велике радости. КадЂ су дошли у дворЂ царск1и, заповед10 е царЂ , да шмђ се даду лепе алБине , една кола , и разне услуге, и сваши данЂ да имаго на столу свомђ 12. разнБ1 ела. Но наипосле заповедт е царЂ, да 1 имђ се зготови еданЂ ручакЂ |одЂ 24. ела; и насредЂ стола ставлћнЂ буде еданЂ великш сосудЂ, кои е тврдо поклоплћнЂ бно, Таки л(обопБ1тлБива жена хотела га е отворити, но еданЂ служителБ царскш забранјо 1ои е то учинити и рече , да шмђ е самЂ царЂ заповед10, да га нипошто недираго. Одма у почетку примћти човекЂ , да му жена неће да еде, и поштосе уда.но служителБ, запБ1та е, зашто нееде. на кое му она одговори , да неће ништа друго ести , осимђ оно, што е у покривеномЂ сосуду. „О безумна жено !" викнуо е човекЂ та нису ли ти казали, да е самЂ царт. заповедш, да га недирамо." „ЦарЂ е неправеданЂ," одговори жена. „кадЂ ше хтео да видимо, шта е у нћму, Н1е требало да га изнесе предЂ насЂ." Тада е почела горво плакати, говорећи, да воли змрети, него живити, а незнати шта е у сосуду. Видећи е човекЂ да плаче и у великои жалости погружену, косне му се срца жалоств нћна , и отвори истми сосз^дђ , изђ кога еданЂ мишђ, 6 б 1 вши у н1.му затворенЂ, побегне. Обадвое овомђ ненадносћу зачуђени, даду мишу времена да се са!ф1в , за кое дозна цар в и стане 1и пб1тати, гди 1 имђ е мишђ . „Господару," рече човекЂ, „жена ме е наговорила, да отворимЂ сосудЂ, да види шта е у нћму, кое л кадЂ учиНИМЂ, ИСПуСГИМЂ МИШа."