Подунавка Београд

„Ха лудости твое !" рекао е царЂ , „а тн нре некогЂ времена говораше, да си бмо на месту АдамовомЋ, да 6 бј науч10 Еву памети за нћио лшбопмтство; требало е дакле да си се опоменуо на свое обећанћЈ и при нћму остао. А тм о развраћена жено ! имала си у власти тво10и толика добра ела, као и Ева, и сва т« та нису могла задоволБити, но оћешЂ да дирнешЂ и у оно, што ти се забрангое. Одлаз'те, сужни, и робуите опетЂ у шумама вашимЂ, за продрзлвивоств, кого сте учинили, и неуздишите више збогт. преступленјл Адамова и Евина, и збогт> труда ваши, зашто сте пали у онаи истб 1 и грћхђ, збогЂ кога нби осуђуете!" СтеФанЂ ђурђевићљ.

ДВЕ ТРИ Р'ћЧИ О ГОНЕНХК) ИСТОЧНЕ ЦРКВЕ У ДА.ЛМАЦШ ОДЂ СТРАНЕ РИМО-КАТОЛИЧЕС" КОГА ВВ1СОКОГА СВЕШТЕНСТВА ПОДВ РЕПУБЛИКОМ'В МЛЕТАЧКОМЂ. „Вег С1аиће 181 ејп ћаивНсћ, ћеипИсћ СарНа1, \>у1е ез бГГеп1Псће 8рааг- ип(1 бећићвкавкеп {^еМ, -у*'огаиз гпап, ш Та§-еп Дег ]\ т о1ћ , е!2е1пеп 1ћг Вес1игГп188е ге1сћ1, ћ!ег п !тт1 Дег СИаиШ^е 81сћ кешеп Хтвеп 1111 8И11еп 8е1ћ81." ао1ће В. 49. 8. 54. „О страданго споменн су радн, Паче л' к-б вбјшнјјнћ духт> намт. упућуш, Суза л' тоцн ндностб разгалмго." Снма ШнлутиновиНт. К. IV. стр. 53. Срб1ннке. У предћлима далматинскима: Задру, Шкардони, и Имошу народЂ е источне цркве числомђ наимноголгодн1и, а и у Книну , Котору и Сенго онђ е знатн1имЂ числомђ разсћанЂ. НародЂ оваи н !е дуго подђ млетачкомЂ владомЂ своега епископа имао ; него е приморанЂ оБ1вао походу (У1бНа1гоп), а калуђери испмту (ехатеп) западнога исиовћданЈа владика подлећи. Три намастмра: С. АранђелЂ, Керка, и ДраговићЂ овде парох1Нлна и вћроисповћдателна дћла одправлнго; али ови бм пре тога сви предЂ римокатолическимЂ епископима вћрозаклетву положити, и епископска отворена писма новцемЂЈгокупити морали. Истина, да е млетачко правителство своима епископима налагало: да умћрено са старовћрцима поступаго; будући е држави овои одвећЂ користило, оваи народЂ у миру оставити. МеђутммЂ су се по често, при походима римокатолически епископа неповолћни случаеви догађали; особито се в пакЂ намастирв ДраговићЂ таковммЂ походима одпирао

и противт. Често су римокатолически епископи воиничку силу за помоћв употребллвали, и конаници су на наисвет1а мћста~у цркву улазили, и ова сваконко сквернили и безчестили. Наипосле добЈго Срби источне вћре 1761. год. себи владику, з6огђ чега одђ Папе, одма слћдугоће године т. е. 1762, едно укорително и страшно Бреве на Млетчане загрми. бзуити (ови свћтски злосћнтелБИ и злочинителви) и овде су у гоненио старовћраца одвећЂ велики участници бмли; чега ради СенатЂ, увидивши нБШва зла дћла, те нБЈову одузданостБ особв1то повученћмЂ 1762. год. декрета ограничи. ђенералЂПроведитор-^ Гримани, у колико му е у влади бмло, брашо е старовћрце; али после нћговога одлазка, опетЂ се зло н пређашнћ гонен1е спрамЂ србскога народа поврати, нити се ишта главно за нби и корисно учинило. Много е времена протекло, и нису хотћли старовћрцима изђ нбиовога круга владику дозволити , и то од-како су годђ Никодимђ БушовићЂ и Санац1а помрли, и од-како е СтеФанЂ ЛгобибратићЂ, кога е Арх^епископђ Ипекск1И посветш, 1725. год. изђ млетачке државе отишао. СенатЂ е зацћло заклгочго 1722. и 1736. год. старовћрцима нБинога рода и колћна владику дати, али е ово све умело протБшно и себично католическо свештенство осуетити и покварити. Срби су се у своима молбепима писмама узалудЂ 1759. год. дичили: да они у аустршскима државама, безЂ уштрба цћлости, ма и наиманћ права државнога грађанина уживаго; бадава су се они тужили, да и Турци болћ сђ нБима поступаго, нежели Млетчани. република се увћкЂ изговарала: да су сви свештеници и калуђери источне вћре страноземци; али при свему она ше настонла или болћ , ше допуштала, да се урођеници, на таи чинђ оддавагоћи, за истми воспитаваго и исображаваго/ шта више она е овакво што забранБивала, и овому на путЂ стаала*) У Сомбору. , Аркад1е Г. Николић -б.

*) Б|е КерићНк к1а§-1е јттег, Да88 а11е §т !есћ1зсће Рг1е81ег ип <1 Мопсће Аи81агк1ег \уагеп; а11е !п 81е 1гаГ кеше Ап81а11еп, оДег §-аћ ке1пе Ег1аићП188, 1п1апс1ег сЈаги ћМеп ги 1а88еп; ја 8!е уегћнк1ег1е еа ипс1 уегћи1е1е 8о1сће Ап81а11еп. Е п § е 1.