Подунавка Београд

Ж Д

12.

Београдт. 22 М а р т а.

11* ФшШШЈ

I 846.

О ИЛИРСТВУ. (Конацг.)

Ово лен«и у природи ствари ; 1деа измскуе таково течен1е догађал. Оће ли д1>иствителноетв овомћ поискаванго одговарати , немоа;е се нзвћстно унапредЂ опредћлити, будући јоштђ у многомђ нису сва она условјн дата, кои ба. кђ овомђ поспћшно или препнтствено утицанћ имала; но при томт. киди се и овде као свуда у животу, као да ће јдеа свого владу одржати. брбо већв не стое они вмше усамлћни, кои се противе Илирство примити, већв се една партан образовала, кои таково силомт. одбјн, и нхиову моћв у 1деи, у К010И е времена владашћа бшла, сломити трааеи. И ова е партан у средини „Велике Илир1е," састои се изт> Славлна, кои 1деалнммЂ „Илирима" принадлеже: ово су Срблви у Унгар1и, кои су знак-Б борбе дали, и садЂ се у честнои и лвнои борби веселомљ изгледу извћстне побћде надаго ; ербо на нбиовои е страни Богђ и правда, народт. и народностб. Као оруд1н ове борбе с.матраго се у Пешти изилазећи „Србски Лћтописи*)" сђ едне, и „Даница" у Загребу сђ друге стране. Срблви ишту одђ Илира, да 18 они само на миру оставе, будући да они само Срблви остати желе, наошто су и досадЂ бмли ; Илири пакт> нека за себе

*) У борби овон више су Народие Србске Иовнне, ндн 6ол4 рећн Народнмн Лнстђ участвовалн, н то ст» већвмт. н боИђнмЂ довазателствама, н доводнма, зре.инм в разсужден1 »ма н већомт> ум^реношћу, в справедлђивошћу, нежелн страна Илнра. У овомђ су се нанвише отликовали ЈИилошћ Светнћг, Докторт>Г. ПантелићЂ, П. А. Поповићт>, Теодорљ Павловнћг, Георпн Петровићг. — Прев.

све оно чине, што имт» се добро види. И ч*ако су Илнри себи едногЂ противника на вратЂ навукли, кои имт> у сили ни наичанћ неуступа.*) Но опет-в е зато сђ друге стране истина, да су ово обе нанприродшб две партае, кое су у гошномћ Славенству постаги могле, и да бм се оне и безЂ предосторожне наглости „Илира" пре или после образовале, ербо се Срблви одђ други гожни Славлна разликуго како са своимђ вћроисповћдан1емЂ тако и са писменина: они принадлеже грчко-славенскои цркви и пишу кирмскимЂ словима, докћ су сви други римскикатолици (само мало протестанта) , и латинским' се писменнмЂ знацима служе. Подђ овб 1 мђ обстонтелБствама остае за безпристрастногЂ позорствователн отношен1а двое жилити : прво, да се Срблви у своимђ трудовима за крћплћнћ свое народности и узвмшеН16 свога народа у душевномЂ и матер1нлномв

*) Снла ова не само што неуступа, већт> и у моралномЂ, н у ФнзнческомЂ смвшлу силу Илира ико надвв1сув, при свемт. томч> што су се гднкон Илири доказатн трудилн, да Хорвата внше одђ Србала има. Славнвш ШаФарнк* брои Хорвата до 750,000., а число Србалд како у отече» гтву , тако н у поеелешпма став .1д у равнои сумми на 5,294,000. О дђ ов1>1 долизе на Мађарску н Банатску граиИЦу 542,000; на Слашпт« и Славонску границу 738,000 на Хорватску и Хорватску границу 629,000; на ижну Краннску 40,000; на Истрш и примор!; 254,000; на Далмац!го 391.000; дакле свега у Аустр1и< комт> царству на 2,594,000-; — у Србш пак-к бров се 910.000., у западноТурскимт> предЉлима, Боснн, Херцеговини, старои Расцш (старом-Б Вла'у) н Албанскимт. пред лима 1,552,000; у Црнон Горн 100,000; дакле свега у целои Турскои 2,600,000{ осим-Б тога населешв на Дн^пру износи око 100,000. В&ронспов&даши римокатолнческогЂ у Аустрш н Турскон всу до 1,864,000; носточногћ 2,880,000 у Аустрш, Турскои и Руссш. Мухамеданаца у Боснн, Херцеговини н Расцш нма до 550,000. Преводателк .