Подунавка Београд

призр]јмк) све већма окрћпе, и да се за оно знатно зваше предугове, кое имг> е ш.иово положцш'б и духовно станћ у 10 :1:110 европеискимЂ државама задаио. Друго да „И.1нри"«у своме теженго за усредоточенГе сила и побуждеЈмемЂ обште гоигно-Славенске народности оталио напредуго, но при томђ да само народе Хорватске и Словене предљ очима имаго, неподбадагоћи на лттину и освету крћпко разв1жоћесе Срблћ, сђ коима они и онако изђ вКроиспонћдателнм призрћнја наиболћ не стое, са продрзлђивимђ наметанћмЂ свога Илиризма ; и осимђ тога, да се одђ свакогЂ нревећЂ отваишогЂ норака, одђ свакогв превећг, суровогЂ обаранн сваке поособености бригклвнво чувак), да врло нкимђ угнћтаванћмЂ постоећи народности, будући они сђ еднимЂ ударцемЂ цео к )жно-Славенск1и народЂ свога колћна у едну цћлину стопити желе , управЂ сђ овимђ еднимЂ ударцемЂ оне и онако простране свезе, кое два поедина поколћн1н међусобно скопчаваго, са несммсленомђ рукомЂ не раскину, па после идућимЂ поколћн1нма свако соединен1в и совокупностг. немогућомЂ не учине. брбо само сотимђ да шжни Славени као „илирски Славени," и „Илирски СрблЂИ" мирно и у слоги еданЂ дру гогђ подпомажу , могу се они надати , да ћеду 10штђ едаредЂ заеднички кђ знатнои вмсини свога душевногЂ образован1д и народне силе себе узвмсити, Мм то сђ тимђ пре очекуемо, што на вр'у Илира мужеви стое, коима се благоразум1е , и мирно крћпко сматранћ свои отнои!ен1л у пунои мћри повћрити сме. Та већћ и сам1. ШаФарикЂ вели: „им Г. Гал познаемо пао човека мирне но постонне ревности , чисте мужественне крћпке волћ, велике обозрителности и умћрености, темелвногЂ изображенјн, и пгго е наиглавн1е отличногђ практическогЂ знанн." Овакови мужеви нећеду немогуће хотети , а немогућно е едно геограФическо име за совокупио име начинити; и ако намЂ исторјн такове нримћре доноси , то е увекЂ само у иллдама година могуће постадо , и у отношен1ама , кол се никадЂ повратити нећеду, и коа мм нашои гожно - Славенскои браћи небм желили. Нека дакле они совокупна имена „Илир1а" и „Илирски" задрже, али „Илире" „„Илирски н ародЂ"" произвести, мораго они себи изђ ј^лаве избацити. Имена су по себи врло мало важна, она само служе за означаванћ идее, кон е сама

жива, алиимеедногЂ народа еств животђ, еств духЂ, еств народЂ самЂ.

КНБИЖЕВНА ВЂСТБ. Већои части читагоћегЂ обштества Србскогђ познато ће изђ наши новина бмти, да су кодђ насЂ у Београду прошле есени заведене Неделнћ Ш к о л е. По примћру т. е. изображенм народа европеиски, желили су неки лгобителћи просвГ.штеши, дати згодну прилику онои младежи србскои , одђ кое ће временомЂ важна частЂ житеиЂства, среднћгЂ станн грађани, маистори и трговци постати, да може што полезно научити. Ова сиромашна младежЂ обично већЂ у младе године, кадЂ н1е ни основне школе свршила, нити наиобнчша знанн себи пр1обрћсти могла, на занату и у дућанима служити и тежК1И тћлеснБ1и посао радити починћ, и ту се сваке екоро прилике лишава, духЂ свои подранЂивати и преполезнБ1МЂ барЂ наинужднЈимЂ знанћмЂ обогаћавати, па тако се за разумнт, одђ досадашнћгЂ савршан1и и достоин1и проммшлћнми и радинми животђ преплавлнти. — У овима неделЂнима школама, скуплнго се дакле исти шегрти и калФе, кои су шштђ млађи, одђ св!го заната и трговаца у неделго после подне, да барЂ онда , кадЂ се тћлесно одмараго, што пОлезно за животђ чуго и науче. Ту они на классе по СВ010И предуготовности раздћлћни , безЂ свакога скоро труда , слушагоћи само приповћдагоће 1 имђ наставннке, много полезно чуго, постижу, запамте и науче. Тако наиневћштш ту уче познавати слова и читати кнвигу , писати и рачунати, одкуда ће сђ временомЂ у своима пословима велику ползу имати, ерЂ занатл1н и трговацЂ, кои незна читатн и писати, [и рачунЂ свои точно водити, никако се неможе одђ честе шгете и преваре сачувати иуредно свои посао, особито ако е оваи већш, водити, дакле ни толико напредовати као онаи , кои све то уме. — Савршеши момци , иои већЂ читати, писати и помало рачунати умеду, добмваго ту наставлћше у писменима сачинен|нма, и у точшемЂ и већемЂ рачуну. НаисавршеншмЂ пакЂ приповћда се обштепоннтно и наинуждмје знанћ о свћту и о природи , о главнима ове ноавлћшнма и производима, непрестано наводећи нЂтву ползу за родЂ човеческш ; далћ о отечеству нв 10 вомђ србскомЂ, коега ће они сђ временомЂ полезнн грађани 6 б 1 ти, и ту се они упознаваго са своимђ грађанскимЂ правама и дужностима. Осимђ то-