Подунавка Београд

80

Невалала грудв садЂ се смири, гадма страстг. е насићена. — И опадиица осћћагоћи необичну лакоств — заспи. — Ал' гди се садг. нађе? посреди страшила вћчне ноћи! МунК надх. главомћ 1ои уЈкасно садЂ сКваху и црну ноћх. пресћцагоћи, уиазиваху хои страховито н1 .но дно и текЂ да се у талаее вћчнм муиа стрмоглави, Анђео Хранител^ задржи е и |>екне: „Небои се, ово е само варлБивогљ сна представланћ твога после смртн »{ивота, да! ово те очекуе, ако само неускоришЂ , и невииу одг. грознм мука неизбавишЂ, •—• Пробуди се и похити , ]*оштђ ше доцкзнђ — одкри злочинство твое и чрезЂ магновене муке, као праведне казни невалалства твога, избави се вћчнм. — Истино покаан^в и искрено признан1е на самртнои постелви грКшнику раиска отвора врата. — Похити да небуду вторал горша первћххЂ." Она се пробуди, ал' изћ едне ноћи у другу. — Подне е бмло, ал' се и поноћнмхх мракЂ ширхо. Све се у само тужно ћутанћ, рекао бн, слило, црни облаци са свм страна стекоше се. — Наистраховитја представи се ноћ&. — 6рЂ тамо на 6 одлбивомђ трнхо на голи колени клечи невина сестра — невина као и самБхи анђео, и горкимЂ ецанћмЂ гушећи у потоку суза наиумилнхе —■ о ! та саме бм стћне и наисуровхв звћрове тронула — моли свирћпогЂ брата, да е одђ грознм мука поштеди •— еданЂ ненилми ударт> простре е у прашину. Разкаана опадница похити , да е одмене и већЂ могоше и чути злочинство одкривакхћш гласЂ — ал' муке се започну — И ма да е она као муна долетила , ипакЂ духЂ невичми већЂ е у ладове вТ.чногђ благкенства стиго. Полћ е крваво бмло — и части тћла разкомадане леахале су у крви. „То е братацЂ сестру саслушао, Изведе е у то полћ боино, Па е веза конвма за регхове, Разтрже е на четири части , КудЂ е нћма каплн крви пала Ту се свеће саме ужижаше, Гди су части нћногЂ тћла пале Туда расте цвеће и ковилћ, КудЂ невина нћна глава паде Ту с' подиже црква чудотворна, Туда тече рћка вода ладна Ладна вода крвлхо замућена, П6 нбон плива злаћена колћвка

II заклано чедо у колћвки , Теткуии му ножеви подђ главоМЂ." Садтз се црни разиђоше облаци, и сидни зраци сунца разгнаше ноћБ. •— Цћла природа садЂ радостно почке пћвати срећу мученице.Проклинлнћ одђ сваке живе душе пратило е опадницу , сада понви се и праведнБхи суд1а савГ.стБ — ^са пламенвхмЂ мачемЂуруци — и несрећница хопхтђ нађе на землЂИ пако. — ГриИ!а савћсти , Л10та бола, буду одређини мучителби. — О ! кака†е животђ сада несрећнице бмо? ! „Разболи се Ј)урђевица мтада, За кратко е време боловала, Кратко време за деветЂ година, КадЂ десета наетаде година Немож' више да подноси болхо, ВеђЂ стар1К> етрвицу моли : „бтрвице по богу сестрице Умеси ми пребћлу погачу Да идемо цркви заовици , Да е молимђ да м' опрости гућхе." Умесише пребћлу погачу И пођоше цркви заовици, Ал' кол'ко су они ближе ишли, 1 оп 1 Т ђ се више ова изиицала, А нанпосле црква проговара: „Неид' кђ мени Божа отровицо! Боловала 101 птђ деветЂ година, Докђ с' кост1Н) т' месе неопадне А крозЂ кости трава непроникне, Онда ћу а теби опростити."

СЛОВО СОКРАТОВО. сократђ сав ^туе свогђ шчатЕла дим^ника, кои в као иладнћт. у странне зем.Л, науке радн, полазјо. РазумЂ добрм и певалнлБ1 Л10Д1И , при достаточномЂ испмтивашо , наћићешЂ , лгобезнБ1и Димонике, на млоге и врло различите предмете подћлћнЂ; но у смотрешЧо пр1ателБСтва , кое они сђ другима имаго , несравнћно в већа нееднакоств. 6рЂ невалнли чествуго и лгобе свов пр1нтелћ само докђ су у присутств1К) сђ нвима; добри напроти†лгобе ове и онда, кадЂ х'и наивећа далЂностБ разставлн. Далћ: прхателвство невалнлБ1 кратко време разрухпи и уиишти; светми пакЂ жарЂ у прсима добрм цћли вћкови нису у станго угасити. Тога ради, будући судимђ , да они, кои за чесћу и славомЂ теже, н