Подунавка Београд

81

Јхитам у себи чезит гљ наукаиа, треба да буду ЈЈОДражателви добрм, а не злм; шилКмв ти ово с ов-|јТователно слово, нао дарг. лгабави наше, и знакЂ пр1а гелвства , кое самв имао сђ твоимћ ПцемЂ Ипониномђ, врљ дћца треба да наслћђуго отчино пр1нтел1ЈСтво исто тако, као и друго дритлЈканге. ПрптомЋ видимћ, да намг. и срећа цомааге, а и садашнвоств да се сђ нама слаше; 6 рЂ тб 1 тежишЂ за наукомЂ, а н се трудимЂ да друге учимЂ; — тм учишЂ безЂ престанка фидосоФЈК), н пакЂ поправллмЂ оне , кои уче филоСОФЈн). Будући пакЂ, да побудителна слова на пр1Нтелћ свое управлншћи прихватак) се истина доброгЂ дћла, но неудовлетворават наиполезншои части ФилосоФ1е , но они , кои показуго млађима начинЂ не само капо ће цћдо оокровиште наука прибавити, но како ће притомЂ 10 штђ цћломудрени и свакомЂ мили постати , ползут у већемЂ стемену свое слушателћ (ерЂ они само 18 побуђут кђ науиама, ори панЂ поправлнт и владанћ нбиово) : зато ии, кои нисмо избралн побуђен1е, но совћтованћ, показатћемо ти оно, за чимђ валн младићи да теаие, а одђ чега да се удалнват , далћ сђ канвБ1МЂ лтдма да се мћшам, и како да свои животђ управллго; ерЂ само овомђ стазоиЂ прошавши могли су добродћтелБ савршено чисту постићи , одђ кое ннкакво земно благо ше честн1е ни постожпе. 6рЂ лћпота бнва свагда или временомЂ покошена, или болесћу свенута; богатство слунги већма невалнлству него ли нравствености , оно куе скиптарЂ ленЂОстн , и примамлгое младића кђ развратности. — Шношество са мудросћу скопчано ползуе, а безЂ ове већма е шкодило оимма, кои га имаго, него ди ползовало , и силе тћлесне упраи.ннвагоћи се развило, но силе душевие помрачило ДобштБ пакћ добродћтелБН , кадЂ се ова чиста у срце човечееко усади, и сђ разумомЂ уоравллти почне, бола е одђ богатства, и полезшн одђ благородства. Она чини могућнима она дћла, коп се виде 6б1ти немогућна; подноси великодушно све оно, што се лгодству неподносимо чинн, и ленЂОств руиш , а прил1>;наше похвалгое. Достаточно увћренЈе о свему овомђ до6б!Нмо изђ побћда ХерхуловБ1, и гоначнм д^ла Тезеовм, коима е добродћтелБ, разумомЂ управлана, толику славу приобрћла, да ш цћли вћнови у пространо море заборавности утопити не могу. Кт> тому, ако памтишЂ волго твогђ почившегЂ отца Ипоника, иматћешЂ краснми примћрЂ свега овогђ мномђ говореногЂ. 6рЂ твои отацЂ провео е вћкЂ свои непрезирући добродћтелБ,

но нити го равнодушнБ1МЂ окомђ гледагоћи; већђ што сс свогђ тћла тиче разв !о га « теЈккимЂ дћлима, и подносјо е бћде и неволћ великодушно. Онђ ше лгоб 1 о богатство преко мћре , но примао е садашнн као смртанЂ, а старао се о будућима као безсмртанЂ ; нити е јкивотђ свои у излишеству провод10, већЂ бмо е лгобезанЂ , учти†и еднакЂ према пр1нтелБима, и мћшао се сђ онима , кои су кака†ЧестанЂ упливђ на нћга имали већма, него сђ онима, кои су му по роду приличили ; ерЂ дрЈкао е , да у призрћн!го прјнтелБства и дружтва, бола е наравБ одђ закона, начинЂ одђ рода и волв одђ нујкде? Пеће намЂ достати времена, да сва нћгова благородна дћла напоменемо, већЂ што е ванЈН1е друг1и путЂ ћемо причати , садЂ пакЂ само смо навели примћрЂ нарави твогђ почившегЂ родителн, по комђ тм треба да се управлншђ , узевши волго нћгову за законЂ , и подрагкавагоћи нћговои добродћтелБи. 6рЂ непристоино е, да Јкивописца представлнго благородна своиства животинн, дћца пакЂ да неподраи.аваго добродћтелнммЂ родителБима. Представи себи, да никаквомЂ отцу ше нуждно, да се труди противу свога противника, тако, као тм да ммслишђ, коимђ начиномЂ можешЂ бмти раванЂ са дћлима твога родителл; ерЂ тћло св дотеруе умћренммЂ трудомЂ, силе пакЂ душевне развјнн) се и изображаваго добродћтелнима наукама. Зато покушатћу, да ти совћтуемЂ она предузиманл, сђ коима ћешЂ ми се показати, да си успћо у добродћтелБИ, и да си постао прјлтанЂ свима лгодма. Слћдователно: (Продуженје сл1>дуе.)

П0ПРАВЛЂНБ1И ГРИГОГШ XIII. ПАПЕ НАЛЕНДАРЂ ТРУДОМЂ СЕ УВЕО. (По Енгелу.)

РудолФЂ кра.ш Унгарскш (кои е владао одђ год. 1577. до 16080 започне Д1ету у Поакуну 1. Марта 1583. Та се д ^ета 38. Априла истогђ лета сврпЈи. При совршеијго предлоипо се и поправлћнми календарЂ, кога е Ј веден1е дворЂ налагао. Но будући у Нћмачкои сбогЂ претеранногђ антагогпсма протн†Папства , новми одђ Григорја XIII. поправлћнми календарЂ, обично за прва писмена А. В. С. Фангтически промотренЂ и извикатЂ бмо е, тако неслоЈке се чинови, по већои части Нротестанти на налогЂ, и уведен1е тогђ календара буде само Еп1скопима