Подунавка Београд

89

лишђ опр!лтелБити, разговараи штогодђ добро преД Ћ ДРЈ г,,ма 5 кои се сљ ивима мћшаго, ерљ дохваиа е пр1ате.1ћства , оговаран1> пакг> ненр1а теиБСТва почетакг.. (Конацт. сл&дЈ" 1 -)

СУЗАКЛЕТВА Фнлоттк противђ В. Аиександра пре Христа око 320. (Продужешв.)

АлександерЂ сазове совКтђ , но смиђ Париенгоновљ небуде позванЂ , премда е другдашЂ уредно и онђ присГ.давао. Даду дозвати Никомаха, кои све, што е братЂ наводГо , потврди. Чинлше се дакле асно, да нека сузакиетва противђ Александрова живота суштествуе , но да л' е Филотта еданЂ одђ главни сузаклетника, ние се дознати могло. Оваи младми боларЂ баше тако саинога стана, да е саревнован ћ свои садворлна лако побудити мого. У осталомЂ онђ е радо себе за важнога човека издавао и безЂ престанка отчине заслуге телалк), Ово е оно извћстно средство, коимђ се у немилоств пада кодђ владаоца. Осимђ тога Филотта е здраво увредш бшо Александра. Смкшна суета кралћва бмла е тимђ повређена , што е Филотта едномђ дрзновенно изразш се проти†тога, да е онђ 1овише†смнђ . Да е АлександерЂ л;ест10 се, кадЂ му е тко сђ презр ! : .нЈемЂ онћговоиназови -светинЂИ говорјо, и то свћдочи, што е онђ то Филотти замћравао. Ио томе Филотта е у великомЂ ува;кен1ГО стано кодт. воиске, кон га е з 6 огђ нКгове храбрости почитовала, и зато што е сбјнђ б 1.1 о наиболћга у Маћедон:и рођенога чиновни [;а. Кои путт. се казни иоданикЂ само зато, што е врло силанЂ; па му се неурачунава зло, кое е починш , но кое е у сташо учинити. Дворнии, коима е стало бмло, да Филотта падне, непропусте ову красну прилику. КратерЂ е наишивлћ дћлао, да се тако страховитога супарника опрости. „Господару, рече онђ кралго, кадЂ башЂ желите опростити Филотти, учините баремЂ да осћти, да сте о нћговои намћри извћштени. Злодћји вмшега реда неће да се претрплћне опасности опоминћј, но дарованога му опроштенн. Представлнгоћи души свошИ казнЂ, кон га мимоиђе, злотворЂ подрангое злобу проти†онога, кои га е одђ смртно-

га ужаса ослобод!о, а невћрствоиЂ новммђ жели се осветити. Даи Боже, да васЂ милостб та скупо нестане; та и гаквБ! срца има, коа се никаквммЂ доброчинствомЂ немогу придобмти, особмто кадЂ се чрезЂ такова опоминго на неблагодарностЂ свпго. Тада е признателностБ т ретЂ несносимми. Н бм волш , да се Филотта наипре разкае, и тако у дужноств поврати. Ммс.нп е л' вб ! , да ће нћго†отацљ на таквомЂ великоду шномђ поступанго благодаранЂ бмти? Онђ ће разгласити , да сте смну нГ.говому милостђ указали, како бм се вћровало, да е кри†6 б1о ? Дакле и само помилованћ ваше сматратће се као неправица , кого ће Парменш хтћтн освегити. Па да се немате вм боати човека, кои е знао повћренћ ваши воииика придобвЈти, кои се находи у станго, противстати господара свога сили?" Тако гордога, тако властолгобивога кралл рћчи су ове поразиле. Сви дворани изнве, да су Кратеровога мнћснн и сви велегласно изрекну, да се Филоттинђ поступакЂ неда извинити, и да е више изгледа, да е кривЂ, па да се на муке метне , како бм принуђенЂ бмо, свое едномншлћнике одкрити. Кра.н. ову пресуду у таиности даде хранити ; па да се ништа небм досћтш Филотта, иозове га на вечеру. Заиста е чудно, да е таковми владћтелЂ, као што е бмо АлександерЂ, кђ тому гнуспомЂ средству прибћгао. Владћтелћ пригоннва кои путЂ разумЂ, онаква средства употребиги, одђ каквм бм се прости лгоди стндили. Филотта е дакле налаз!о се при части, кон му е иослћднн у гкивоту морала бмти , па ние неунутно в!.ровати могао', да е савршено у кралћву милостб повраччо се. Докђ е песрећнми питомацЂ сђ госиодоромЂ своимђ прЈлтелБски разговоре вод10, средства су се упо-греблавала за предварити сузаклетву; конбичко едно одћлен!е стувл 1>но е бмло на удобна мћста, како Пармен1о нримћтјо небм , тада у Мидш са силномђ воискомђ бавећји се. Филотта дође сђ части кући своти, па ил што га савћстБ ние гризла, ил* што е држао, да е кралБ све забораву предао , тихо заспи. Но ние дуго уживао сласти сна ; ерЂ стража садЂ приспћ , врата кћгова иападне, уђе у нћгову спаваћу собу, нћга спопадне, те на руке и на ноге гвожђе му удари. Филотта сђ мћота дозна , да е нћгова пропаст& извћстна и процвили: „Господару! НростБ мои злотвора надвнсила е доброту вашу." Друга жалба ние му