Подунавка Београд

90

преко уста прешла. СадЋ му лице покрјго и тако олпрате га у дворт>. Сутра се предузме испнтђ и по закону препирка. У ратно доба воиска е судила о поглавнтииа злочинствама; у мирно доба народЋ в то право уншвао. Воинство е дакле Филоттино дћло судити морало. Оно добме ззпов К стб , ставити се пред-в кралн , а кад -б е се скупило, донешено буде предЂ очи воиника мртво Димносово тћло. Тадв се покаже кралл , на нога е лицу дубока Јиалосп јнач ^ртана бм ла К.ако се господарљ понв1о, тако су сполншно иЈпратЈоци н!>гови изгледали. Крвавии мртвацт., тулганЋ кра.п>, снуђени дворпни, све е нко удив чнвало Маћедонце, незнагоће, шта се е сбмло. Но не за дуго осташе у тои неизв1.стности. Александертз се кт> нвима сђ овммћ словомђ окрене: „У мало, драги воиници неизгубисте кралн вашега. Тма несрећника полакомила се е, животђ ми одузети, но |помоћу добр&1 богова 1оште самв у ншвоту. Кадљ бм на самрти бшо, наивећа бм ми печалв бмла , што васт» награД10 нисамв. Ммслили су зликовци, да ме лише те утћхе, да самв вамт> признателноств мого засвћдочт, а то ме е и наивише разгн1»вило на те недостоине поданике , кои ми ншвотђ изтргнути шћаху. Како ћете се зачудити, кадљ вамЂ именовао будемв умшслителћ тако свирћпога безчинјл! Мужт>, кога е отацт. мои благодћлшем -Б обасипао, кога самв н у наитешнћ прјателвство мое примао, кога самв сћ радосћу труд:о се на наивмшш степенЂ достоинства, до кога поданикЂ попети се може, подићи; еднммЂ словомђ , противу мене сузаклео е Пармешо. О нђ е смна свога подметуо, оваи пакЂ навео е на таи метежЂ сила други бездћлника , између кои е и овде на землг.и простртии Д имносђ , кои, страшећи се лготм мучешн, самЂ себи смртв зададе. Вм сте разпалкни таквимЂ излошенћмЂ, ужасЂ влада сђ вама и тежко вамЂ е поннтно, да е могуће, неблагодарноств тако далеко простирати, но садЂ ћете свћдочбе чути ! Па ако Филотта и ние именованЂ међу осталима сузаклетницима , ние то доволинђ знакЂ невиности нћгове. Ни е л' доста кђ тому увћренн, да в онђ еданЂ бездћлникЂ , сматрагоћи нћго†поступакЂ спрама мене? Да онђ зле намћре имао ние, бм л' онђ прећутао таину, кого ми изђ толико узрока, мене тичућу се, надлежи знати?

Шта? Д окђ сви хите, да ме о грозећои опасности извксте, единни Филотта неузнемирава се, шта се са мномђ догодити може. 6 л' дозвол ћно поданику, тако се мало сгарати о сохране1м' живота кралГ.вога? КадЂ бм Б огђ дао , да л што друго немамЂ пребацинати Пармеијовому сБшу осимђ небрижлБивости! Та н знамЂ, да ме онђ одђ срца мрзи и да е свагда слави мо^ои завидјо. О нђ ние пачетанБ 6 бк>. да ту мрзостБ и злобу покрива. Ние л' се са нећакомЂ моимђ у сузаклетву свезао? Мие л' за Атала , мога наижешћега непрјнтелн, сестру свого дао? КадЂ самБ му писао, да ме е 1овишг> усБ1н10 , онђ се безобразно у одговору изисни. да онђ сажалув судбу народа, кои е приморанЂ живити подђ владомБ човека , мшслећа да е што вмше одђ прочи смртнвЈ. ТадЂ ми е валнло овако краинго продрзлЈћивостБ казнити, но ;кал10 самв погубити човека, кому самћ наилћпшу наклоноств оддавао. Разгонимо данасЂ тако погибелно прјлте.шство, нештедимо онога, кои се пече, како ће насЂ упропастити. Вм ме често савћтовасте , да се за личностб мого старамЂ, но гле! манћ ми се треба одђ оружја варварски народа бонти, нежел' одђ рођенн мои поданика. ДанасЂ ми даите пунов!.рне знаке, да сте ми, као што се немогу сумнати, доиста привржени. Познати су вамБ непрштелБи мои, казните 1и, осветите ме." Овога слова предходице ласкале су воииикомђ , па се немогоше уздржати одђ суза, пошто шмђ е АлександерЂ потврђавао, да бн му умирућему жао бмло, да ш ненагради. КадЂ 1 имђ е именовао сузаклетве участнике, увоисци жуборЂ и крика подигне се, наиживлћ узмућена нроств сђ негодован1емЂ на свакога лицу видна е бмла. Ту прилику употреби кралв , да се преслушаго свћдоци, но будући да ови нисуФилотту окривлнвали, гнћвЂ одумине имучанћнастане. То се кралго несвиди угодно, те настави свои говорЂ, наводећи сва она наисилшн доказателсва, кон бн Филотту као кривца наицрнћ издае представила. ЗатммЂ прочита кралб писмо, у коме Пармешо двома снновима своима налаже: да се брину за лица нвима привржеиа, па да чине шта су предузели. Ова двоумна изреченл голковао е кралБ како е хтћо; ерЂ Пармен1о†сб 1нђ НиканорЂ, на кога в управлћно писмо, ние већЂ у ашвоту бмо. (Продужетв слЈдув.)

УчредникЂ М нлошђ П оповн К ђ. Издано н печатано у Пр авителственои Кнвнгопечахнкн

У

» Беогр а ду.