Подунавка Београд

гао е извинавати ее тммђ , птто е ћутао, да небм у невреие Алеисандра и дворску господу, у то дћло помћшану, узнемиравао. Читателћи неће можда недвоумнти, као што нису ни воиницв знали , шта да изрекну, чје ли стране да се држе у тако важномт> дћлу. Ови неосташе дуго у недоум-ћнго. Белусљ, н1.к1и воиничкж чиновникт., исто до краиности суровЂ као и бодарт>, попевши се одђ проста вонка на првБ1и у воинству степенљ, садЂ вндећи , да воиници ћуте , стане представлнти, нако га е Фииотта сто ред1и изђ куће свое изтерао а да смћсти подле робове гомилама : како таи размаженикЂ немогаше трпити , да кои одђ другара нћговм близу нћга обнтава, боећи се, да му санЂ прекидали небм ; како су по сви улица нћгове богате кочЈе виђале се, и како е землнке свое за варваре држао, презирући ји сасвимЂ. Онћ хоће да се иде кђ Хамонскому ЈОпитеру, за упнтати за совћтЂ, а одпређе е имао дрзновенћ, истога Бога у лажв терати, да е Александра уснн10. Лако е увидити, зашто онђ жели, да се иде кђ ЈОпитеру; да бн времена дао Пармешону, Мидискому управителго, извршити свое гнусно покушенћ. Праведно е, да се иде кђ Хамонскому Шпитеру, но само зато, да му се благодари, што е снна одђ удара свои невћрнн поданника заштитјо. (Ковацч. сл&дув.)

РАЗЛИКА ИЗМЕђУ ПРОСВЂШТЕНОГЂ И НЕПРОСВЂШТЕНОГЂ. ПросвћштеннИ човекЂ толико зна о прогилости , као да в почетакЂ нћговогЂ ншвота современЂ самоме створенго свћта, а незналица тако е ограниченЂ у садашнћмЂ, као да е прошавшш минутЂ почетакЂ нћговогЂ бнћа. Првни устремллва се умомЂ у предћле небесне; а друпи немнс .ш таковни јоштђ ни на себе самогЂ обратити. Првни познае свое дужности, осећа пороке и добродћтелви свое ; а другш слћдуе своме навичаго и невиди ни добра ни зла, кои чини. Првни и у самои слабости показуе се сђ неке стране човекомЂ ; а друпи и у самомЂ добронравјго има по нешто. звћрско.

СРАбНЕНЂ ОМИРА И ВИРГИЛШ. ОмирЂ е 6 б 10 великји умЂ а Виргилш добарЂ художникЂ. Сматрагоћи едногЂ дивимо се редкомЂ дарованЈго , а гледагоћи другогЂ чудимо се редкомЂ творенго ОмирЂ насЂ побуђава некимЂ заповедагоћимЂ насил1*емЂ, а ВиргнлЈи води за собомЂ некимЂ прЈлтнБШЂ величеетвомЂ. ОмирЂ великодушио разсипа свое изобил1е, а Вирги.и'и равнодЈ -шно разделнва свое богатство. ОмирЂ подобно Нилу на едан -путЂ се разлива , развЈнгоћи сва сокроништа свон , а Виргилш подобанЂ е рћки еднако у своимв бреговима текућои. 1ованЂ ђ. бвти ЈпевићЂ,

АРАПСКЕ ПОСЛОВИЦЕ. Будала се познае одђ овн шестЂ знакова : лготи се безЂ узрока; говори безполезно; повћрава се свакоме ; мћнн своа намћренн лако; иште што те за нћга; незна разликовати пр1нтелн одђ непр1атели. Животђ се састои у задоволвству, а не у излишеству. Онаи ш*е човекЂ, коимђ гнћвЂ обвлада. Две су ствари , кое човека упропашћуго: нзлишна добра и излишне рћчи. МладићЂ безЂ покалнјн еств као кућа безЂ крова. Три се ствари само у три обстонтелства познати могу : гонакЂ познае се у рату , паметанЂ у време гнћва, а пр1нтел*> у нужди. 6втим!в АврамовићЂ,

НОВА КНБИГА. Мач% и Перо. Шсми Милогиа Поповића. У Београду, Словима Правителствене Печатнк 1846. —• На 16-стини, стр. Ш.

УчредипкЈ, Милошћ ПоповићЂ. Издано и печатано у Правителственои КнБигопечатнБи у Ввограду.