Подунавка Београд

93

брата , небв! л' ми се ,лраведно пребацило , да ! самв неоснованима доношенхнма наизнатнјго господу осрамот!о. Вм ћете рећи, та сузаклетва ние пресанЂ санЂ , а Д имносђ што е себе убш, показуе , да е доиста суштествовала сузаклетва. Таи злосрећникљ ние ми онда повћрјо таи- ; ну, кадЂ е се уб!но, и одтуда дакле ништа противу мене несвћдочи. Да самћ доиста п помћшанЂ 6б10, зартз бм н Целибана оставлао у животу, нћга, кои ме е умолавао, да себе издамЂ, одкривагоћи сузаклетву.? бднммљ ударомљ мача могао самв смакнути онога , кои ме свакадЂ са единоммсленицима сатарати може. Шта? Л самв сузаклео проти†Александрова »>ивота, а тко ми е брант, то учинити? Ни сами ли н у Александровима собама самЂ-самцитЂ налаз!о се, зашто неупотреби мачв мои? Ва.шда самв Димноса требао, да ме на то охрабри? 6 л' дакле онђ тога предузећа поглавица бмо? Т;жо Фи. лотта, кои е обтуженЂ, да за кралћвствомЂ Ма. ћедон1е отима се, морао бн се повиновати мужу тако незнатному, да се ние оваи случаи догодјо. Предполагкући, да самЂ л руковод^о сузаклетву, каква употреби средства, да ми посао за рукомЂ изпадне? Камо ти воинички чиновницп, кое самв благомЂ моил1Ђ подкуЈио? Пребацуе ми се, што самг. сђ А минтомђ у пр!НтелБству живјо. Д окђ самћ тому кнлзу приврженЂ 6 б 10 , да л' а мого предвиђати , да ће се онђ проти†сродника и кралн свога подићи? Ако ми се то прЈателБСтво за грћхЂ узимаше , зашто е се тако казнБ закаснБивала? Л самБ едномђ писао, да оне, кои јк иве подђ владомЂ човека, издавагоћега се за БогкЈвга снна, сажалм6 мђ ; увиђамЂ, да ће ме та великодушна слобода живота стати. 6 стб, то самБ писзо, исповћдамЂ ; но то самБ чинк), да бм крала принудјо, да се нехвали о ствари , кон бм га кодђ поданика омразила. КадЂ е Александра наисилнЈи Б огђ усмнго, некЂ иде искати савћтЂ одђ оракуиа; а ШпитерЂ, кои е кралн у число безсмртНБ1 примЈо , апо самБ кри†, осветитће свого КрВБ." ! „Они , кои су обтужени , да су веиичество | увредили, обично свое ероднике предЂ судЂ до- ; воде. Леле мени, мени неостае нитко , кога бм | предЂ воинство довести могао! Имадо два брата. оба ми смр гБ одузе зарана. 0 -имђ отца | никога немамЂ, коме 6 б 1 приб ћћи могао , но и ј оиђ е удалћнЂ, а и нћга окривлгош, као и ме- ј не. Онаи Пармен10, кои с- мало пре цвћтЈћомЂ породицомЂ окруженЂ бмо, на одсћку стои, да

се са единцемЂ у гробЂ стрмекне. ЗарЂ да ти ускоримЂ краи живота твога , о добрни отче? Т б 1 си ме у зао часЂ родјо! НезнамЂ тко е већма сажалћнн достоннђ, л или тн ; и умиремЂ у цвћту младости мое ; теби се одузима животђ, коГа 6 бј естество и онако скоро опозвало. Ле* ле мени , тб 1 еи неотице счрти мое виновникђ* бдномЂ ние се хтћло гледати на писмо твое, обзнангогоће, да Ф илипђ кралн отровати намћрава. Тм си као врло лаковћранЂ човекЂ сматранЋ 6&10. Н се побон, да ми се то непребаци? и гле! то ми данасЂ несрећу породи. КадЂ говорЂ и ћутанћ еднммЂ начиномЂ подозрћн1е набацуе, шта валл чинити?" ,„Несузаклети,"' одговори еданЂ одђ присуствугоћи. „ИмашЂ право, ббт тн кои му драго," приложи Филотта; „па ако е истина да самБ кри†, подвргавамЂ се свакои струци мученјн; но н окончавамЂ, ербо бидимђ , да су ове последнћ рћчи рђаво примлћне." КадЂ е овако слово доврш10, стража га одведе у тавницу. До'вде ни е лако пресудити, да л'е Филотта у сузаклетви учаетвовао. МужЂ нћговога одличгн морао е прву роллу играти, но Д имносђ неизложи ништа проти†нћга. То е наитеже 6 б 1.10 за пресуду ; тимђ се е Филотта наисилше одпирао. Да е онђ кри†бно, зарЂ му ние подобало, Целибана, молећега да се кралш сузаклетва одкр1е, сђ пута уклонити? Лудо бн учинћно 6 б 1 ло, онога се проћи, кои намЂ о глави иде. Да е Филотта кралн убити хтћо, зарЂ 6 б 1 се сумнно бно простака едногЂ умртвити? Између разнБ! оправданја , одђ обтуженога навођенм , едно е више мнимо , нежели основано. О нђ вели , да ништа ние лакше 6 б 1 ло извршити, него намћру, коа му се подмећаше. „КадЂ самБ се сђ кралћмЂ самЂ налазш, вели, иисамБ ли се могао мачемЂ моимђ служити." 6 стб безЂ сумнћ , у подобномЂ предпр1нт1Ш ние се дћлало о убиству кралн само, но валнло е то безЂ одматченн учинити, па и плодове тога таиноубшства пожнћти. Да л' средства шште оскудћвачу кђ извршенго тако грднога предузећа? Што се Филотта укорава , да презире краине свое нарћч1е; да невћруе на назови-светипш Александрову ; да е сђ А минтомђ у свези бмо ; све то ништа невогое противу Пармешовога снна. 6дино 6 б 1 му се основно пребацити могло , што ние обав!о сузаклетву. Што онђ наводи кђ одниранш, може се опровргнути, ал' при свему мо-