Подунавка Београд

92

ако ти се пакт> бћда кадгодч. на вратљ иаметне, тражи спасен1б у честномт. сразкешго; а не безчестноВ побћди; ерт> смртв опредћлила е судба свима, честну пакљ само добрммљ. (Конацт. сл&ду«.)

СУЗАКЛЕТВА Филотте противђ В. Александра прк Христа око 320. (Продужен1в.) Сад-в предЂ воиску изведу несрећногЂ Филотту, коме су руке наопако везане бб1ле, пошто су му главу сасвим-в платномЂ обвили. Какво^ положен1е за онога мужа, кои е мало пре наивмшу милостб уживао. И сами они , кои су га пређе завидлвивима очима гледали, чиниху се бћдномЂ н^ К говомђ судбиномЂ тронути бнти. Исто су тако коснути бмли несрећомЂ Пармешона , онога славнога воиводе , н^егЂ су смна предЂ џелатомЂ гледали, кадЂ е већЂ двое сб 1нова свои у битки изгубш. Оваи врстнћш чиновникђ, учинивш1и отечеству свомђ толике услуге, садЂ за награду има очекивати тропическш конацЂ живота свога. Кога небн тако жалостна катастроФа ожалостила? Аминта. кралћвск1и намћстникЂ, спазивши, да се воиска кђ милосрд1ГО накланл, предсгавлнше, да су е хт!.ли ови злочинци варварскимЂ народима издати, па да се никадЂ у отечество повратиии небм, да е овб1мђ бћднб1мђ заклетницима то мрзко дћло за рукомЂ изишло. Тада ЦенусЂ, кои е Филоттину сестру за жену имао, , на свога шурака изђ петнн жила (штоно веле) залети се, хотећи побити га наменћмЂ , но АлександерЂ му руку задржи. Ово ние едина прилика. да су се подлеци, за уговети владаоцу, готовима указивали, и наидраж1л себи лица жертковати; но мб 1слити е, да е ЦенусЂ само изђ те намћре убити хтћо Филотту, да бн га одђ наисуров1и Д1 _учен1а спасао. Кралв, желећи видђ справедлвпвости и умћрености на себе узеги, хтћде све уобичаене Форме наблгодавати, па и окривл1>ному одпврати се дати. Филотта е зарЂ имао допуштенћ, браеити свого стварв. Онђ сђ почетка непоказа ону духа крћпоств, кон бн се одђ военога мужа очекивала. ТежкомЂ мукомЂ изусти неколико рћЧ1И, очи му се сузама наводне и онесвесћенЂ стропошта се у руке стражара; затнмЂ дође кђ себи и стане говорити. Показивагоћи желго, грчкимђ езнкомЂ говорити, да бн га воиници разнн народа разумћли, уђе му АлександерЂ у рћчв:

„Гледаите," веллше, „до паковога степена презире землго рођенн свога, да ни 6зб1Комђ у нбои употреблнванБ1МЂ неће да се служи." По овомђ више злобомЂ нежели судеискомЂ примћчашго , кра.и. се удали а Филотта овако одђ прилике витиствоваше: „Неће ми тежко бмти, на одбрану мого рћчш наћи, но тежитћу оправдати се , 6оимђ се само, да се већма незамћримЂ, ако би разнренЂ живлћ што изрекао. Бћдомђ огорченни човекЂ слабо се држи граница умЈ.рености , а башЂ да 6б1 сђ наивећомЂ пажнђомђ говор10, небн се опозвала пресуда, безЂ сумнћ проти†мене већЂ изречена. КадЂ е рћш!о се несаслушати ме, сматрати се морамЂ као на смртћ осуђенЂ. Но да се неупуштамЂ у те неповолЂне краиности, но да се правдамЂ, да ми се небм приписало, да самБ самЂ кђ моши пропастн принео. 36огђ чега самв тугкенЂ? Да самг. проти†кралћвогЂ лица јнаисвирћп1в коварство замео? Но шта наводе свћдоци, есамв ли н у брого сузаклетника? КадЂ су Никомаху именовани 6б1ли сви сузаклетници поименце, е л' и о Филотти рћчв бнла? То е познато, да се свагда при подобннмЂ приликама набралго мужеви вБ1Сокога достоннства, као поглавице, да бн се незнатни лакше повели. СадЂ се пакЂ усуђуемЂ казати, да име мое ние такво, кое 6б1 се пренебрегиуло. Но можда е Димносђ мене поштедш изђ призрћн1н мое личности, па ме иапоменуо ние; али зарЂ се злотвори ти небм радовали, да и мене у неволго свого увале? Та злодћи себе саме нештеде, а мука ш принуђава, свое другаре обнвити." „СаДЂ да приступимо кђ главнои точки, коа ми се пребацуе. Зашто самћ такве важности таину прећутао? Л самБ мб!сл10 , да ми неће потребно 6б1ти, о томе се више правдати. Кралв е показивпо , као да ми е опростјо , почемЂ ми е РУ К У Дао и за столђ ме свои примш. Шта самв за то време чинш, да се онривити могу у каквомЂ злочинству? Мбзслећи , да се немамЂ шта за нјиботђ мои болти, вративши се сђ части, на кого самБ кодђ кралн позванЂ бно, тихо самг. заспао, занешенЂ у дубопш санЂ. По извршенго грднога злочинства, исто као и пре тога, савћств гризе зликовца , Фур1е пакЂ муче и лишаваго га пр!нтности сна. Д самв важно доношен!е пропустјо изручити, но разсудите одђ кога самБ га получш? О дђ човека, неимагоћега ни доказателства ни свћдочанства о ономе, што е навео, кои бн цћо свћтЂ узнемирш, кадЂ 6бј / му се вћровало. Па ако е зло извћштенЂ одб