Подунавка Београд

97

частвовао. КратерЂ ее неустмди, дуншостћ џелатску одправлати, онг> му по лицу и по очима коплћмЂ тежке ударце нанесе. Ил' што да се одђ бола заштеди, ил' што е заиста кривт. бмо, напослћдку изнсни се, да е и онђ у недавно одкривенои сузаклетви помћшанљ. „ОтацЂ е мои врло старЂ , рече Филотта; н боећи се свакји данЂ, да га смртв неснађе, похитимђ намћру мого у дФ.јо привести, докђ е 10 штђ Пармен10, силне воиске управитеић, у притнжанн) иеброенога блага. Можете са мномђ чинити шта вамЂ е драго, но а потврђуемЂ, да мои отацЂ у последнвои сузаклетви участвовао ние." Изрече се пресуда , да е Пармете†сјннђ доволбно изказао, и о свему што се сбшва, извћсте Александра, кои нареди, да се сутраданЂ Филоттино низложен^е предЂ Маћедонцима прочита. Будући да оваи несрећникЂ немогаше се на ногу држати , однесу га на мћсто , гди е саборЂ држанЂ бно ; у исто доба тамо доведу и Димитр1а окривлћнога, да е и онђ у сузаклетви саучаствовао, кои се заклинвше, да ние помћшанЂ. Филотта баци очи око себе и смотри еднога младића, именомЂ Калиса, па му рече: „Шта, тм трпишЂ, да Димитрје тако нко лаже, а да мене шште муче?" Таки счепаго овога, кои дркћући изкаже, да е и онђ и Димитр^е у числу сузаклетника. Одма се изда знакЂ, да се Филотта са прочима кривцима по МаћедонскомЂ обичаго каменћмЂ поб1е. По овомђ , што е досадЂ читано , судећи, Пармешено†сб 1 нђ чини се кри†бмти ; ерЂ премда се на мукама и онакво злочинство, кое никада бмио ние, припознае кои путЂ, но то се овде кђ оправданго Филотте узети неможе. Онђ се врло обстонтелно упушта у изложенго особито прве сузаклетве, оне , у кого е ХегелохЂ Пармешн и Филотту прим1о. У смотренјго друге, осимђ што е то признао саиљ , сукривци га такође убћђаваго. Овако достаточно доказелство врло е нужно бнло, ерЂ е обшт!и метежЂ у воисци подићи мог'о се , да е каква сумна о нћговоВ невиности заостала бнла. АлександерЂ ние се показао великимЂ у течаго ове важне ствари: онђ обћлодани волго свого, дати Филотту на смртг., докђ е чинило се да е пре невинЂ нежели кривЂ. Парница е иаинеуредн1е вођена бмла, особито сђ почетка. 6 л' умћстно бнло, изђ единога подозрћнн онако безчестно и варвареки поступати сђ чиновникомђ првога реда, кои е кралго одличне услуге учинш? ЗарЂ е немогуће, да е тко несммсленЂ, а .

да ние злочинацЂ? бли се пре конца прегхирке могла пресуда изрећи, да е кривЂ, ил' да е само нерасудлви†бно Филотта?. Лако се увиђа, да се е АлександерЂ рћш!0 бно, човека, кои му се не пачи зато, што му се као предЂ назови - ГОпитеровнмЂ снномђ неће да кланн, сђ пута уклонити? Каква слабостБ за тако великога владћтела! И то се види, да 6 б 1 АлександерЂ жертва свои врагова бшо, да е справедлБив1е поступао. КадЂ е тко збогЂ увреде величества у Маћедонш осуђенЂ бно, падали су и сродници и пр !лтелБи у немилостБ. КадЂ е гласЂ пукао, да е Филотта на испнтђ ставл ћнЂ, већа. частБ нћговм сродника и пр1ателн поуб1н се, а остали кудЂ кое погегну у планине, да су долови одђ плача и лука ивиовога одекали. АлександерЂ да бм таи непоредакЂ устав1о, да телалити, да строгоств Маћедонски закона неће наблгодавана бмти. По Филоттинои смрти, између прочи прјнтелн, Алинта и Симмшсђ , кое е наинЕжше лгобЈо, подђ испглтђ ставл!»ни буду. АлександерЂ бно е мнћнјн, да су криви , и изложи свое узроке, изђ кои на нби подозрћва. Аминта добнвши слободу бранити се, рече му: „Господару! Ние право, што ми се прјдтелБство за грћхЂ узима. Ни е л' мн валнло тражити заштиту онога, кои наивећу милостб уживаше, кога една добра рћчв могаше ми одђ наивеће користи бнти? ОдкадЂ се кралћвима го недопада , да се лгобимцима НБ10ВБ1МЂ умиллвамо? Л ћу слободно казати. да ние взсђ бнло, небм дотле дошло , да се о томђ правдамЂ Бн сте ме учинили кривцемЂ; ерЂ е се мое ореће тицало то, да се главногз чиновннка , кога сте вн тако радо уштедравали, држимЂ. Ако ћете све Филоттине прјателћ да казните , ил' оне , кои су му нћгда такви бнли, цћлу воиску казните. Кралвица мати писала вамЂ е, да са»1Б а и браћа моа ваши непр1ателБи; о да бм Богђ дао, да вамЂ она такВБ1МБ неумћетнБ1МЂ страхомЂ духЂ непуни. Жао ми е, пгго овомђ приликемЂ изказати морамЂ узроиЂ, зашто Олимша на мене мрзи. Ово е она прилика , у коши се говорити мора сђ опасносћу, у немилостБ наивнши лица пасти. Кралго! Вн ћете се опоменути, до сте ме не давно у Маћедонпо шилали, да воиску купимЂ. Вб 1 ми казасте, да се тамо находи тма за ратЂ валзнм младића, кои се у кралвичиномЂ двору прекриваго , боећи се военБ! утруђена. Вб1 ми наложисте, да едину вашу користв предЂ очи-