Подунавка Београд

иљ

порЈчително писмо , на свКтђ управлћно , новацЂ е оно парче , кое се на обште зактеванћ на позоришту свћта иредставлн, новац-в е покривало голнћа и блапи мелемћ за све ране и ударце, кое често у Јкивоту одђ судбине добмнмо, ноиацћ е почестнши стармн гпсттј у гост10ници „кодђ свћта" иазванои, ко га сви сђ добродошлицомЂ поздраплнго , јнакратко , новци говоре , уста с Тко се моасе хвалити да лћпо живи , ано новаца нема?! Л ммслимђ , да се Халме лко преварт у нћговоме прекраснот ме „Смну Пустинћ," кадЂ е потврђавао, „да су Богови при полазку нбиовомђ са землћ, све поузимали, што су имали, и само да су лгобаввдоле заборавили." Валлло бм казати, да су „новце" заборавили. Наилћпша и наиважша рћчв у великому и обштему рћчнику, еств — новацЂ. Зато ако тко хоће да у садашнћмЂ животу што важи, нека узме, као ДтгенЂ , но не ФенћрЂ сђ обичномЂ лолномЂ свКћомЂ, него сђ милли,- стеарин- аполло- и кристалномЂ свћћомЂ сунце, мћсецЂ, и звћзде, и некЂ сђ аргускима очима тр.ажи, — не лгоде, — него новаца, па ако ш нађе, све е нашао! бвт. АврамовићЂ.

прнмђри ОДЂ животинн , кое су се у заТВОРЕНИМЂ т Ђ леслма, као н. пр. у каменш и дрвама , живе налазиле. Усмотрен1Ш таковн животинн, кое се у каменм) и дрвама налазе, [заиста бм велико удивле»1е бмло , ш го више сумннло бм се о таковима, кадЂ небн искуство насЂ сђ доказателствомђ своичћ увћрило. Млого путји налазило се живе животанћ у средЂ затвореногЂ камена, у дублвини землћ , у дрвима и на другима мћстима, кон су слободногЂ воздуха лишена. ОдкудЂ су дакле добмвале такове животинћ свот силу живота? како су на то мћсто дошле? све то до скора ше доказано. Године 1733. нашао е ГреберЂ едну живу корннчу у едномЂ лкомђ камену, кадЂ е у Готланду за зиданћ цркве стКне камените разбЈао. — Та корнача изгледЂ имала е црнкаств, и кадЂ е ГреберЂ еднммЂ штапомЂ по глави додирнуо, увукла е главу унутра , као да спава; а како е штапЂ одђ нћ измакао, опетЂ отвори очи, а движеше никаково чинила н;е. Онђ е примћтјо

Учредникт. Мил Издано и печатано у Правителст

да та корннча уста обично отворена ше имала, но затворена , само сђ едномЂ жућкастомЂ кожицомђ покривена. — Онђ е пробу учишо, уста ти нћговммЂ штапомЂ отворити, т. е. устне едну одђ друге одвоити , кое никоимђ начиномђ учинити н1е могао, потомђ притисне е са штапомЂ по леђи, на кого притиску одма е умрла. У споменику Паризке Академје одђ год. 1719. налази се описан1е едне корначе, кон се у деблу едногЂ старогЂ дрветанашла, кое дебло ни наиманго рупицу имало ше, бмла е жива и здрава.вдна корннча нашла се год. 1731. близу кодђ Нанци у внутрености едногт. раста , безЂ да се у цћломЂ расту наиманн рупица пронаћи могла, крозЂ кого бм се иста у таи растБ увући могла. По величити и »кости раста заклгочавали су, да то живинче 80. до 100. година има, одђ како се на томђ мћсту налази. Антонђ де Улуа видјо е у Мадриду 2. црва, кон су се у средини едногЂ вкогђ здравогЂ мармора пашла. Мисонђ описуе у своему споменику путугоћи крозЂ ИталЈго , да е у сдномђ мармору кодђ Тивониа живогђ рака нашао. КадЂ е тћлеснБШ лћкарЂ кралн Французкогђ ПеисонелЂ у Кваделупи еданЂ бунарЂ дао копати, нашли су му посленицн живе жабе у каменитима лгоскама; изђ лгобопмства сишао се онђ самЂ на дно бунара, тражт е по каменго, и наншо е више живм жаба, и наполћ изнео, кое су као годђ и друге жабе о 6 ичнбш изгледЂ имале. Нард ^усЂ нгшао е у едномЂ великомЂ комаду мармора едну зм!го. ПетарЂ ЛабатЂ сказуе, да се у Адр !атическомђ мору, а особито у Хавену одђ Цивитавех1а налазе рибе, кое су у мекомЂ каменго затворене, ту живе, и обично расту. 1806. год. пронашао е лћкар -Б МурхардЂ, при разбЈлнго каменн кодђ Кассела, 3 живекорнвче, 2 велике и едну малу, у едномЂ великом". тврдомЂ камену, ков су усредЂ нћга леакале, у едноН мрко - жућкастои матер1и. КаменЂ е бмо чврстБ , да никаковммЂ начиномЂ воздухЂ унутра допрети 1ме могао. Корнвче нису хотћле мћсто свое оставити, ако ш истми Мурхардт. иеколико путш наполћ и извуче, то се оне опетЂ поврате унутра, напослћдку, удалт е одђ истога камена и положЈо на траву, на К010И су, по врло краткомЂ движенјго за полђ саата помрле. А. Славуи.