Подунавка Београд

№ 26.

БеоградЂ 28. ШнЈл.

\ X. • /ј \"Т\ л 1»'Л , У> :ч \ '.

ЛИСТОВИ ИЗЂ ДИЕВНИКА СИРОТОГА СВЕШТЕНИКА ВИКАРА ОДЂ ВИЛТШИРА. (Преводт. ст> нЗшачкога изт> Хенрнха Чоке, одт. Стер1в М. ЈОке.)

Голдшмитовљ Л 7 1сас оГ \УакеПеМ изишао в првБ1И путЂ у Лондону 1772. године печатанЂ. Ово обстонтелство, кое се наивеће части читатела тиче, само се збогљ тога споминћ, што е могуће, да е стихотворацт. прву МБ1сао свога романа изђ Бритинскога магацнна одђ 1766. године поцрп10, у ное е доба дневникт>, или управо само едант> одломакх. истога, одђ сиротога викара одђ Вилтшира печатанЂ бмо. Бритинскји магацинЂ дае о томђ увћренћ, да е истинитостђ тога одломка несумнителна и да ништа у истомђ нзлишно нив, Немогуће е, ову истинитостђ изђ други, него само уиутрашнЂи основа доказати. Читагелћн нека вКрности и вћрованћ овому одломку неодречу. Можно да ће они само еашалћвати , што е ово одломакЂ. А можно е такође, да е наиглавн1е у истомћ изђ дневника и изђ цћлога течен1н живота доброга Викара излогкено.

15. Д е ц е м б р а 1164. године. Л самв добвЈо одђ Господина Доктора Шнарта, мога патрона, десетЂ Фунт1и штерлинга, као износђ мога иолгодишнћга издржанн. Морао самБ горко заслужену плату 1 оп 1 тђ са многима непрјлтностима до 6 б 1 ти. ПочемЂ самл еданЂ и полђ сата у ладнои преднвои соби Господина Ректора чекати морао, дозволћно ми е напослћдку 6 бјло , у нћгову собу ући. Онђ е сћд1о на великои сђ ручи-

■

цама столици за писаћимЂ стШомђ ; новци су већЂ изброени 6бјли. Онђ е моа поклонћнл са величественммЂ наклономЂ главе из-прека повторш, почемЂ е нћгову лћпу одђ црне свиле собну капу мало помако и опетЂ н> болћ навуко. Доиста е имао онђ много достоинства. Л се нигда немогу беЗЂ страхопочитан1л приближити. Чини ми се, да ни самому кралго сђ већимЂ снисхођенћмЂ приступш иебБЈ. Оиђ ме ние сћсти нуд10, премда е знати мого, да самв шштђ одђ готросЂ вданаестЂ енглезки милн при рђавомЂ времену препешачш, а такође и одђ еднога и полђ сата стаана у преднБои соби да нису мое уморне ноге доста утћхе имале. РукомЂ показао ми е новце. Мени е срце силно куцало, кадЂ самв сада са дуго размБ1шлнваномЂ и добро наученомЂ мол6 омђ о повБнпешо плате приступити хтћо: нисамБ у сташо мого 6 оизлбивостб и у наиневини1ои, смвмђ рећи, у наИправеднтои ствари представити! Са страхомЂ, као да самБ злочинство учинити намћравао, двапутЂ самБ се наканБИвао говорити. Памтенћ, рћчБ и гласЂ изневћрш ме е. Чело ми е напрасно зноемЂ у великима каплама испунћно бмло. „Та шга оћете вб 1?" упбјта ме онђ врло принзно. — „Н самв — све е скупо — едва у станго сђ малммЂ издржанћмЂ у ово време на краВ изићи." — „ЗарЂ вамЂ е то мало за издржанћ Г. Викару? КудЂ сте се забасали? Л могу свакШ данЂ другога Викара за петнаестЂ Фунт1и штерлинга годишнћ наћи. — „За петнаестЂ Фунтш ! та да, кадЂ 6 б 1 онђ безЂ породице бмо, мого бм се тиме издржавати ."